Просветни доприноси преводилачке делатности инока Исаије у Србији око Маричке битке
Abstract
Превод на српскословенски језик Збирке радова Дионисија
Ареопагита /тзв. Сorpus Аreopagiticum/, сачинио је монах српског порекла
(највероватније са Космета) Исаија, завршавајући га након Маричке битке
1371.г. Остављајући запис уз тај превод у виду сведочења о великом
страдању Срба у то време, он је показао и однос ондашњег образованог и
умног човека према савремености. Осврти на Исаијин преводилачки
подухват, који су се састојали из напора да се докучи настојање верног
превођења ове збирка списа језички и појмовно на свој језик, као једне од
најсложенијих збирки дела византијске књижевности уопште,
претпостављали су и познавање културне историје његовог времена. С тиме
је дошло до обогаћивања српскословенске духовне лексике, кроз разуђивање
синтаксе по узору на грчки језик, а са тиме и давања посебног доприноса
просветној средњовековној култури Срба. Од тог великог културног полета у
Милутиновој косметској Србији и остали словенски народи преузимали су
добра тог његовог просветног подухвата, уграђујући га у своје културно
наслеђе, тако да му је значај изузетан
M category
M52openAccess
M52
openAccess
Collections
The following license files are associated with this item: