Апстракт
У раду се на материјалу са подручја Ваљевске Подгорине
приказује инвентар лексема које се односе на окућницу. Ове
лексеме припадају широј тематској групи речи којом се именују реалије из домена традиционалне културе становања.
Анализа показује да овај тип лексике представља уређен систем
са разгранатом мрежом семантичких односа међу члановима.
У првом реду успостављају се хиперонимско-хипонимски односи, засновани на меронимским (нпр. окућница : чардак) и
таксономским моделима (нпр. објекат с посебном наменом :
амбар, качара, магаза). Истраживања овакве врсте имају недвосмислен лингвокултуролошки значај, али у исто време потврђују у литератури већ запажана обележја народних терминосистема.