Транзиција: из социјализма у (пре)окренути социјализам

Abstract

У свету постоје принципи по којима се све дешава, по којима свет функционише. То важи како за природне тако и друштвене појаве. Међутим, дешава се да се ти принципи изокрену, да пређу у своју супротност. Такође, често се дешава, како би се сакрила права суштина, да се за појаве или процесе измишљају нови називи којима се замагљују ствари и скривају праве намере. Најбољи пример како то фукционише у пракси можемо видети на примерима тоталитаризма и демократије. Принцип тоталитаризма заснива се на ауторитарном систему владавине, неограниченој моћи вође, агресивном експанзионизму и контроли државе. По свом изворном значењу, демократија (владавина народа – већине) супротна је тоталитаризму. Међутим, имамо ли данас истинске владавине народа или се иза те флоскуле управо крије нови вид тоталитаризма? Свако време, па и ово данашње, намеће неке опште идеје које обузимају људе и народе. Таква је данас и мондијалистичка идеја о уређивању „света без граница“ као целине у коју се утапају посебни народи и државе. Као нуспродукт глобализације, обавезан образац за бивше социјалистичке земље, наметнут је процес назван транзиција. Стога је Волерштајн (Wollerstein) у праву, када каже да се цео свет налази у ситуацији „својеврсне глобалне транзиције“. Велики број радова је написан у настојању да се објасне ови процеси. Један од дискурса, којим је могуће објаснити „глобалну транзицију“ је и принцип (пре)окренутог социјализма. Наиме, ако се социјализам заснивао на идеји социјалне правде, односно расподели друштвеног богатства на што већи број чланова друштва, (пре)окренути социјализам фукционише на принципу приватизације профита, а социјализације губитака и то на свим нивоима. На глобалном нивоу богати (2%) постају све богатији а већина становништва све сиромашнија. Као резултат таквог процеса, уместо хармоничне будућности, како је предвиђао Фукујама (Fukuyama), имамо смрт социјалне државе на једној, а социјализацију губитака на другој страни (најбољи пример је светска финасијска криза и санација банака коју је спровела држава – наравно на терет народа). Стога, како на глобалном, тако и на локалном нивоу, време је за новог Маркса и нови прави а не (пре)окренути социјализам.