Вербална и невербална димензија комуникације у настави

Abstract

Циљ овог рада је указати на значај вербалне и невербалне димензије комуникације у настави. Развој цивилизације зависи од способ- ности преношења порука вербалним путем, тако да се ново знање може надограђивати на старо. Како се школа као васпитно-образовна установа заснива на овој стратегији, она уједно указује на значај вербалног и невер- балног комуницирања. Вербалну и невербалну димензију комуникације није могуће одвојити и проучавати као два засебна конструкта, већ као један комуникациони конструкт који чини основу наставног процеса. Основно средство споразумевања и незаменљив медијум вербалне комуникације у наставном раду је живи говор. Међутим, при вербалном комуницирању, свака порука која се преноси говором праћена је и невербалним сигналима. Узимајући у обзир чињеницу да 2/3 наше комуникације припада невербал- ној комуникацији, невербални сигнали представљају значајан фактор комуникације и интеракције између ученика и наставника. Сваки наставник који жели најпре да успостави, а затим изгради квалитетан однос са учеником требао би се осим на неизбежну вербалну комуникацију, фокусирати на невербалну комуникацију, односно на сигнале које шаље он сам и на сигнале које шаљу ученици