Apstrakt
Борислав Пекић, пишући о судбини породице Њаго/Његован у
роману Златно руно, исписује и очима романописца виђену историју српског
народа, као и судбину европске цивилизације која се налази у сталном узмицању пред налетима Турске и ислама. Међутим, оно што писац својим профетским тоном жели да осветли нису само судбина нације или појединаца у њој.
Њега пре свега занима судбина човека као врсте. Увиди до којих писац долази
о ономе што чека човека на хоризонту будућности врло су песимистички. Он
сматра да је судбина цивилизације да живи у дистопији, а да утопију остварује једино у пољу уметности.