Најчешћи проблеми докторских студија разредне наставе

Abstract

Реформа високог образовања нарочито се одразила на докторске студије разредне наставе на учитељским и педагошким факултетима. С једне стране се намеће потреба тростепене организације студија, а с друге, остали наставнички факултети се противе реализацији докторских студија разредне наставе уз образложење да модули разредне наставе задиру у њихове научне области и да се докторат додељује у науци а не научној дисциплини. У циљу његовог превазилажења, у току докторских студија разредне наставе, поједини модули који се односе на посебне методике разредне наставе препознатљиви су само у оквиру изборних предмета а не и као посебан смер, што потврђује и сам назив дипломе доктор наука - методика разредне наставе. Овај системски проблем је додатно превазиђен одлуком Комисије за акредитацију Републике Србије која одобрава акредитацију само уз измењени назин дипломе доктор наука- метедика наставе. Истичући да методика наставе има све теоријско-епистемолошке, методолошке и дидактичко-методичке основе, аутор у раду указује на неопходност трансформације методике наставе у посебну науку о настави. Ова наука би имала посебне групе методика: 1) методика предметне наставе, 2) методика разредне наставе и 3) методика васпитно-образовног рада. Свака група имала би посебне методике. Докторске студије за стицање научног назива доктор наука о настави реализовали би учитељски и педагошки факултети јер се једини од свих наставничких факултета углавном баве наставом.