КРИВИЧНОПРАВНА, ДИСЦИПЛИНСКА И МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ ОСУЂЕНИХ ЛИЦА НА ИЗДРЖАВАЊУ КАЗНЕ ЗАТВОРА/CRIMINAL, DISCIPLINARY AND MATERIAL RESPONSIBILITY OF CONVICTED PERSONS ON SERVING A PRISON SENTENCE

Abstract

Извршење казне затвора (и казне доживотног затвора) у пенитенцијарним установама подразумева, поред лишења слободе осуђеног лица као основног садржаја изречене казне, одузимање или ограничавање највећег дела основних права осуђених, односно примену посебног правног режима – затворских правила. У Републици Србији затворски режим је базиран на одредбама Закона о извршењу кривичних санкција, другим законима и бројним подзаконским актима. Систем затворских правила је у потпуности усаглашен са међународноправним нормативним оквиром у области заштите права лица лишених слободе, односно са минималним стандардима успостављеним у најзначајнијим међународноправним актима глобалног и регионалног карактера, односно, пре свега са Правилима Нелсона Манделе и Европским затворским правилима. Дисциплинска и материјална одговорност осуђених лица на издржавању казне затвора представља део система затворских правила којима се прописују понашања којима се крше правила реда у казненим заводима, као и поступак и мере које се, консеквентно утврђеном кршењу правила, примењују према осуђеним лицима. Непоштовање затворских прописа, дакле, повлачи дисциплинску и материјалну одговорност осуђених лица, док је, на основу посебних одредаба прописано да се у дисциплинском поступку изрицањем дисциплинске мере може казнити осуђено лице за извршено кривично дело за које је прописанановчана казна или казна затвора до једне године, што значи да се осуђеном лицу у затворској установи може утврдити и кривична одговорност. С друге стране, постоји несклад у нормативној регулативи јер су одређени тежи дисциплински преступи истовремено прописани и као кривична дела. Циљ рада је да се представи кривична, дисциплинска и материјална одговорност осуђених лица на издржавању казне затвора у пенитенцијарном систему Републике Србије, укаже на усаглашеност домаће нормативе са међународним стандардима у овој област, али и представе решења којима би се одређени недостаци у нормативној сфери морали исправити приликом наредног новелирања српског кривичног законодавства.

Execution of imprisonment and life imprisonment in penitentiary institutions means, in addition to deprivation of liberty of the convicted person as the basic content of the sentence, deprivation or restriction of most of the basic rights of convicts, ie application of a special legal regime - prison rules. In the Republic of Serbia, the prison regime is based on the provisions of the Law on Execution of Criminal Sanctions, other laws and numerous bylaws. The system of prison rules is fully harmonized with the international legal normative framework in the field of protection of the rights of persons deprived of liberty, ie with the minimum standards established in the most important international legal acts of global and regional character, ie Nelson Mandela's Rules and European Prison Rules. Disciplinary and material responsibility of convicted persons serving a prison sentence is part of the system of prison rules that prescribe behaviors that violate the rules of order in penitentiaries, as well as the procedure and measures that are applied to convicted persons, consequently violating the rules. Noncompliance with prison regulations entails disciplinary and material responsibility of convicted persons, while, based on special provisions, it is prescribed that in disciplinary proceedings a convicted person may be punished for a criminal offense punishable by imprisonment for up to one year, which means that the convict a person in a prison may also be held criminally liable. On the other hand, there is a discrepancy in the normative regulations because certain serious disciplinary offenses are at the same time prescribed as criminal offenses. The aim of this paper is to present the criminal, disciplinary and material responsibility of convicted persons serving a prison sentence in the penitentiary system of the Republic of Serbia, to indicate the compliance of domestic norms with international standards in this area, but also to present solutions that should correct certain shortcomings in the normative sphere during the next amendment of the Serbian criminal legislation.