ОТКАЗНИ РОК/TERMINATION NOTICE PERIOD

Abstract

Код једностраног раскида радног односа, пре свега једностраног раскида радног односа од стране послодавца, законодавство поставља извесне оквире у отказивању како би се у првом реду запослени заштитили од свих облика злоупотребе, самовоље, арбитрерности и штетних последица таквог раскида. Аутор у раду анализира установу отказног рока, као право и дужност запосленог да остане на раду код послодавца и након престанка радног односа. Отказни рок је период који протиче између датог решења о отказу и разрешења запосленог од дужности. Сврха и смисао утврђивања отказног рока је у томе да се, док он траје, омогући запосленом да нађе ново запослење и послодавцу да нађе новог радника и попуни упражњено радно место.

In case of unilateral termination of employment relationship, especially in case of unilateral termination of employment relationship by the employer, certain frameworks for termination are established by the legislation primarily to protect employees from all forms of abuse, arbitrariness and harmful consequences of such termination. In this paper, the author analyses the institution of termination notice period, as an employee’s right and duty to remain at work with the employer even after the termination of employment relationship. Termination notice period is the period of time between the delivery of a decision on termination and the termination of employment. The purpose and significance of establishing termination notice period is to allow an employee to find comparable employment, whereas to allow the employer to find a new employee to fill the vacancy, during this period.