PERPETUATIO IURISDICTIONIS У СПОРОВИМА СА ЕЛЕМЕНТОМ ИНОСТРАНОСТИ/PERPETUATIO IURISDICTIONIS IN CROSS-BORDER LEGAL DISPUTES

Abstract

У споровима са елементом иностраности домаћи суд је надлежан када је његова надлежност изричито одређена законом или међународним уговором. Међународна надлежност домаћег суда заснива се на субјективним и објективним критеријумима који су познати и у погледу заснивања надлежности судова унутар једног правосуђа. У унутрашњим оквирима, питање надлежности се уређује законима који се односе на организацију, надлежност, уређење и састав судова. Код питања међународне надлежности релеванти су други правни извори, пре свега Закон о решавању сукоба закона из 1982. године, Закон о парничном поступку и међународни уговори. Аутор у овом раду анализира једну специфичну правну ситуацију- perpetuatio iurisdictionis, која је опште позната и регулисана у унутрашњим оквирима у форми perpetuatio fori, а која са позиције решавања спорова са елементом иностраности захтева посебан приступ и анализу.

Concerning cross-border legal disputes, the jurisdiction of domestic court is directly based on law or an international agreement. International jurisdiction of the domestic court is based on subjective and objective criteria well known as parameters in the domestic jurisdiction. In the internal frames, the question of jurisdiction is regulated by the norms related to organization, jurisdiction, arrangement and composition of the courts. In relation to the international jurisdiction the PIL code, law on civil procedure and international agreements are relevant. In this article the author is analyzing a specific legal situation - perpetuatio iurisdictionis, well known in national legal frames as perpetuatio fori, that concerning cross-border elements asks for a specific approach.