ОРГАНИЗАЦИЈА ДРУШТВА ДВАДЕСЕТ ПРВОГ ВЕКА/THE ORGANIZATION OF THE SOCIETY OF THE TWENTY-FIFTH CENRURY

Abstract

Досадашњи скоро четири стотине година стар светски поредак, тј. поредак суверених држава-нација, изграђен је и обликован од западних сила и центара моћи. Заснован на принципу и појму суверенитета оствареног мање више успешним наметањем или балансирањем суверенитета међу мноштвом ентитета, стварањем држава-нација, опстаје у различитим турбулентним временима скоро четири века. Тачније, почев од 1648. године, када га је Запад почео стварати након заустављања тридесетогодишњег рата. Двадесетпрви век у првим деценијама пролази кроз буран период са израженим коренитим променама у друштву које су можда и најизраженије од његовог постанка са за сада мање више неизвесним и тешко сагледивим последицама. Урушавање старог и покушаји изградње новог светског поретка прати снажна свеопшта турбуленција у свим друштвеним сферама што усложњава, поред осталог, напоре на сагледавању и изградњи друштвене организације у будућности. Глобализација обухвата и утиче на све токове друштвеног живота, трансформише животе људи у развијеним и неразвијеним деловима света. Три универзална параметра детерминишу феномен глобализације, и то: интеграција (обједињавање), транспарентност (пропустљивост) и хомогеност (једнородност). Глобализација утиче и на системе образовања. Европска унија је реалност у потреби постојања мултиполарног света који треба обухватити све земље Европе, укључујући и Русију, која свој развој, поред осталог, треба да детерминише на светској концепцији хумано контролисаног одрживог развоја и природног прираштаја, на успостављању и јачању социјалних и демократских вредности и на повратку стабилних постулата и проверених вредности некадашњег европског социјално-демократског хуманизма и устројства друштва и привреде, државе и права, са снажним инструментима заштите и контроле и рационалног унапређења. Многи узроци и чиниоци усложњавају односни проблем. Да ли се транзиција људског друштва у овом веку може претворити у „доба гомиле“? Таква могућност није искључена.

So far, almost four hundred years old world order, i.e. order of sovereign nation-state, was built and designed by the Western powers and cents power. By virtue of the principles and concept of sovereignty achieved by less successful succession or balancing sovereignty among the many entities, the creation of state-nations, survives in different turbulent times for almost four centuries. More precisely, starting in 1648, when the West began to create it after the end of the Thirty Years War. In the first decades of the twenty-first century, the Twentieth Century went through a turbulent period with marked radical changes in society that may have been the most prominent of its beginnings, with so far less uncertain and hard-to-see consequences. The collapse of the old and the attempts to build a new world order are accompanied by a strong global turbulence in all social spheres, which complicates, inter alia, trhe efforts to see and build a cocial organization in the future. Globalization encompasses and influences all the flows of social life, transforms it the lives of people in the developed and underdeveloped parts of the world. Three universal parameters determine the phenomenon of globalization: integration (unification), transparency ( permeability) and homogeneity (homogeneity). Globalization also affects education systems. The European Union is a reality in the need to have a multipolar world that should include all European countries, including Russia, which, among other things, should determine the world conception of humane controlled sustainable development and proven values of the former European social-democratic humanism and the organization of society and the economy, state and rights, with strong instruments of protection and control, and the ratio sough improvements. Many causes and factors make it more complicated. Can the transition of human society in this century be transformed into „the age of the crowd“? Such a possibility is not excluded.