Приказ основних података о документу

dc.contributor.authorМировић, Дејан М.
dc.date.accessioned2022-11-05T12:34:26Z
dc.date.available2022-11-05T12:34:26Z
dc.date.issued2018
dc.identifier.citationШтампање Зборника помогло је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србијеen_US
dc.identifier.isbn978-86-6083-055-7
dc.identifier.urihttps://platon.pr.ac.rs/handle/123456789/942
dc.description.abstractУ основи концепта одрживог развоја налази се захтев да се задовоље садашње потребе друштва на начин који не угрожавa потребe будућих генерација. У том контексту, међународно јавно право укључује међународно право заштите и очувања животне средине. Овај део међународног јавног права је у ''настајању'' и не може се посматрати ван међународног јавног права као независно право, као што то тврди постпозитивистичка теорија доминатна на Западу након завршетка Хладног рата. Зато су формални извори међународног права заштите околине, у суштини, извори који се наводе у у члану 38. Статута Међународног суда правде УН из 1945. године. Такође, иако се концепт одрживог развоја најчешће тумачи у смислу еколошких услова живота, он је далеко шири од тога. Одрживи развој обухвата и економски и социјални аспект (по многима и аспект културе), који нужно прати институционално уређење. Са друге стране, Република Србија се налази у процесу придруживања ЕУ и усаглашавања домаћег законодавства са законодавством ЕУ – аки комунитером. Поглавље 27 у преговорима са ЕУ регулише заштиту животне средине на основу Лисабонског уговора из 2007. године, тачније члана 11 Уговора о о функионисању ЕУ. У Републици Србији, Сектор за међународну сарадњу и европске интеграције у оквиру Министарства заштите животне средине надлежан је за праћење и извештавање о спровођењу обавеза Министарства у процесу европских интеграција у области животне средине као и за сарадњу са другим органима државне управе у оквиру Преговарачке групе 27, преговарачким тимом и институцијама ЕУ. Међутим, ни овај преговарачки процес се не може посматрати ван општих односа између ЕУ и Републике Србије који су у правном смислу sui generis.en_US
dc.description.abstractIn the foundation of the sustainable development concept there is a requirement that the present needs of the society be met in a way that it does not jeopardize the needs of future generations. In that context, the international public law especially emphasizes the international law on the environmental protection. This part of the international public law is ‘’in its infancy’’ and it cannot be observed outside the international public law as an independent law as it is claimed by the post-positivistic theory, dominant in the West after the end of the Cold War. That is why the formal sources of the international law on the environmental protection are actually the sources referred to in the Article 38 of the Statute of the UN International Court of Justice from 1945. Also, even though the concept of sustainable development is most often interpreted in terms of ecological conditions of living, it is far more than that. Sustainable development comprises both economic and social aspects (and, according to many, the aspect of culture as well), which necessarily correspond with the institutional system. On the other hand, the Republic of Serbia is in the process of EU association and the harmonization of domestic legislation with the legislation of the EU - acquis communautaire. Chapter 27 in the EU accession negotiations regulate the environmental protection according to the Treaty of Lisbon from 2007 or Article 11 of the Treaty on the Functioning of the EU. In the Republic of Serbia, the Sector for international cooperation and the process of European integration within the Ministry of Environmental Protection is in charge of monitoring and reporting on the implementation of the obligations of the Ministry in the process of EU integration in the field of environmental protection; the cooperation with other state administration bodies within the Negotiating group 27, the negotiating team and the EU institutions. However, neither this negotiating process can be observed outside the general relations between the EU and the Republic of Serbia which are sui generis in legal terms.en_US
dc.language.isosren_US
dc.publisherПравни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровициen_US
dc.rightsАуторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД*
dc.rights.urihttp://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/us/*
dc.titleМЕЂУНАРОДНО ПРАВО И ПРИМЕНА ЕУ ЗАКОНОДАВСТВА У СРБИЈИ/INTERNATIONAL LAW AND THE IMPLEMENTATION OF EU LEGISLATION IN SERBIAen_US
dc.title.alternativeТематски зборник радова са научно-истраживачког пројекта "Начела добре владавине - начело правне сигурности и начело правичности"en_US
dc.typepoglavlje-u-monografijien_US
dc.description.versionpublishedVersionen_US
dc.citation.volumeIII
dc.citation.spage395
dc.citation.epage404
dc.subject.keywordsОдрживи развој, аки комунитер, ЕУ, Србија, међународно јавно правоen_US
dc.subject.keywordsSustainable development, acquis communautaire, EU, Serbia, international public lawen_US
dc.type.mCategoryM45en_US
dc.type.mCategoryopenAccessen_US
dc.type.mCategoryM45en_US
dc.type.mCategoryopenAccessen_US
dc.identifier.cobiss271076876


Документи

Thumbnail
Thumbnail

Овај рад се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу

Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД
Осим где је другачије наведено, лиценца овог рада је описана саАуторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД