Ревитализација села у Србији и модернизација пољопривреде кроз земљорадничко задругарство

Abstract

У бројним публикацијама које говоре о стању, проблемима или пропадању српског села, као један од могућих путева за излазак из кризе у којој се село налази, али и модернизацију пољопривреде наводи се развој земљорадничког задругарства. Да та прича има смисла, говори развијеност задружног покрета у свету. Процењује се да у свету данас постоји око 800 милиона задругара организованих у 750.000 задруга. Данас Међународни задружни савез чини преко две стотине националних и међународних организација. Почетком трећег миленијума у САД-у било је преко 3.000 пољопривредних кооператива са преко 3 милиона чланова. Њихов годишњи обрт прелазио је стотину милијарди долара. У земљама ЕУ, крoвна организација земљорадничких задруга је COGECA (General Committee for Agricultural Cooperation). Организација броји око 30.000 задруга са скоро девет милиона чланова и преко 600.000 запослених. Дакле, задруге су врло важан чинилац пољопривреде у развијеним друштвима. На потенцијале земљорадничког задругарства и његову развијеност широм света посебно ћемо се осврнути у раду. Са друге стране, земљорадничко задругарство у нашој земљи далеко је од развијеног. И поред озбиљне традиције коју задружни покрет у Србији има, земљорадничко задругарство је углавном стагнирало или нестајало. Управо зато, предмет овог рада је анализа стања земљорадничког задругарства у транзиционом периоду наше земље са посебним освртом на тренутно стање и развојну перспективу. Посебно ћемо разматрати шта данас на плану развоја земљорадничког задругарства чини држава, чија је улога овде од пресудне важности. Дакле, настојаћемо ка томе да утврдимо актуелно стање, али и да на основу тога предочимо могуће будуће кораке.