Стање, проблеми и перспективе инклузивног образовања у време информатизације и дигитализације

Abstract

Нова политика инклузивног образовања је донела са собом низ промена, којима ће се осигурати прелазак са хронолошки старијег концепта интегрисања детета у образовање, на фокус креирања „образовања за све“. Такво образовање треба да буде отворено за сву децу и у стању да сваком детету пружи квалитетно образовање, што би значило да су школе оспособљене да приме и образују свако дете, укључујући и децу из осетљивих група било ког порекла и са било којом сметњом у развоју или тешкоћом у учењу. Могућност коју пружа настава организована по инклузивним принципима је веома значајна. Суживот и сарадња деце са сметњама у развоју и деце типичног развоја доводи до тога да деца са сметњама у развоју успевају да стекну нека животна искуства која ће им у каснијем животу бити корисна. Предмет овог рада је инклузија у настави и учењу. Један од мотива за покретање истраживања овог типа огледа се у тежњи ка унапређењу инклузивне образовне праксе. Циљ је теоријски анализирати досадашња истраживања о примени инклузије у наставној пракси, те извести научно утемељене генерализације о стању, проблемима и могућим перспективама инклузивне наставе у доба дигитализације. Посебан циљ овог рада је указати на даље перспективе инклузивног образовања у нашим школама.