Prikaz osnovnih podataka o dokumentu

dc.contributor.authorМитровић, Славка
dc.contributor.authorМитровић, Љубомир
dc.date.accessioned2022-11-03T15:08:58Z
dc.date.available2022-11-03T15:08:58Z
dc.date.issued2020
dc.identifier.citationШтампање Зборника помогло је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србијеen_US
dc.identifier.isbn978-86-6083-065-6
dc.identifier.urihttps://platon.pr.ac.rs/handle/123456789/871
dc.description.abstractЗадруге у Србији имају дугу и богату правну традицију, али задружни сектор није развијен. Настале су истовремено (пре 172 године) са првим задружним организацијама у Европи. До почетка Другог светског рата Србија је имала развијен и успешан задружни систем, заснован на различитим типовима задруга и Међународним задружним вредностима и принципима. Међутим, задруге су се након Другог светског рата удаљиле од задружних начела и вредности, што је водило девастацији задругарства. Задругарство у процесу транзиције (током 1990-тих) није постало актер, него је жртва промена друштвено-економског поретка. Посебно је важно нерешено питање задружне имовине. Сведоци смо да је задружно организовање и пословање у свету, а посебно у ЕУ (Европска задруга) успешно, одрживо и перспективно, те узроке лошег стања у задругарству Србије треба тражити у друштвено-економским условима и законској регулативи, али и у промени у организовању, раду и пословању задруга. Охрабрује чињеница да је држава стала на страну ревитализације задружног сектора, тако што је покренула и исфинансирала пројекат 500 задруга у 500 села, при чему је основала преко 650 задруга. Од посебног значаја је да се нашим задругама побољша правни положај и оквир новододатим правилима. Та правила треба да буду у сагласности са Европском регулативом 1435/03 – Европском задругом. Заправо, независно од правне традиције у Србији, неопходно је преношење институционалних решења из окриља правне традиције Европске задруге, да би се постигло демократичније, ефикасније и одрживо пословање наших задруга.en_US
dc.description.abstractCooperatives in Serbia have a long and rich tradition, but the cooperative sector is not developed. They were created at the same time (172 years ago) with the first cooperative organizations in Europe. Until the beginning of the Second World War, Serbia had a developed and successful cooperative system, based on different types of cooperatives and International Cooperative Values and Principles. However, after the Second World War, cooperatives moved away from cooperative principles and values, which led to the devastation of cooperatives. Cooperatives in the process of transition (during the 1990s) did not become an actor, but a victim of changes in the socio-economic order. The unresolved issue of cooperative property is especially important. We are witnesses that cooperative organization and business in the world, and especially in the European Union (European Cooperative) is successful, sustainable and promising, These causes of the bad situation in the cooperatives of Serbia should be sought in the socio-economic conditions and legislation, but also in the change in the organization, work and operations of cooperatives. It is encouraging that the state has sided with the revitalization of the cooperative sector by launching and funding the "500 Cooperatives in 500 Villages" project, founding over 650 cooperatives. It is of special importance to improve the legal position and framework of our cooperatives with the newly added rules, in order to operate organizationally and business on the domestic and foreign markets and thus be part of the integration processes. These rules should be in accordance with European Regulation 1435/03 - European Cooperative Society.In fact, regardless of the legal tradition of cooperatives in Serbia, it is necessary to transfer institutional solutions from the legal tradition of the European cooperative in order to achieve a more democratic, efficient and sustainable business of our cooperatives.en_US
dc.language.isosren_US
dc.publisherПравни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровициen_US
dc.rightsАуторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД*
dc.rights.urihttp://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/us/*
dc.titleПРAВНА ТРАДИЦИЈА ЗАДРУГА У СРБИЈИ И ИНТЕГРАТИВНИ ПРОЦЕСИ/LEGAL TRADITION OF COOPERATIVES IN SERBIA AND INTEGRATIVE PROCESSESen_US
dc.title.alternativeЗборник радова са научног скупа са међународним учешћем "Правна традиција и интегративни процеси"en_US
dc.typekonferencijski-prilogen_US
dc.description.versionpublishedVersionen_US
dc.citation.volumeII
dc.citation.spage255
dc.citation.epage270
dc.subject.keywordsзадруга, правна традиција, правноорганизациони облик, правна природа задруге, Закон о задругама, Европска задруга.en_US
dc.subject.keywordscooperative, legal tradition, legal organizational form, legal nature of cooperative, Law on Cooperatives, European Cooperative.en_US
dc.type.mCategoryM31en_US
dc.type.mCategoryopenAccessen_US
dc.type.mCategoryM31en_US
dc.type.mCategoryopenAccessen_US


Dokumenti

Thumbnail
Thumbnail

Ovaj rad se pojavljuje u sledećim kolekcijama

Prikaz osnovnih podataka o dokumentu

Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД
Osim gde je drugačije navedeno, licenca ovog rada je opisana saАуторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД