АРБИТРЕРНО УКЛАЊАЊЕ НЕПОКРЕТНОСТИ У СВОЈИНИ ЛИЦА ПРОГНАНИХ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ – ЈОШ ЈЕДАН ВИД КРШЕЊА ПРАВА НА МИРНО УЖИВАЊЕ ИМОВИНЕ/ARBITRARY REMOVAL OF REAL ESTATES IN PROPERY OF FORCIBLY DISPLACED PERSONS FROM KOSOVO AND METOHIJA - ANOTHER FORM OF INFRIGMENT TO PROPERTY RIGHT

Abstract

Аутор анализира конкретне случајеве престанка права својине уклањањем (рушењем) непокретности у својини лица прогнаних са Косова и Метохије у Ђаковици и Вучитрну. Анализом (квази)правног оквира на Косову и Метохији, аутор је установио да не постоји чак ни формални (квази)правни основ а камо ли материјалне и процедуралне претпоставке за такво поступање самопроглашених власти. Деловањем локалних власти у овим градовима, формално образложеним опасношћу од урушавања породичних стамбених зграда, нарушена су елементарна права власника – лица прогнаних са Косова и Метохије, почев од права на приступ правди, преко права на правично суђење, до права на мирно уживање имовине. Поменута пракса супротна је, не само принципу владавине права, већ и међународноправним стандардима за заштиту људских права прогнаних лица. Како су самопроглашене власти на Косову и Метохији, (не само) за такво поступање, неодговорне пред било којим међународно обавезујућим правним механизмом, аутор закључује да такво стање погодује правној несигурности. Имајући у виду да статус прогнаних лица са Косова и Метохије, још увек има више од 220000 лица, као и одсуство владавине права и правне сигурности на овој територији, аутор указује на опасност од масовног практиковања овог вида арбитрарног, несразмерног ограничења и задирања у суштину права својине лица која припадају овој посебно рањивој групи.

The author analyzes specific cases of cessation of property rights by removal of real estate in the property of forcibly displaced persons from Kosovo and Metohija in the cities of Djakovica and Vučitrn. By analyzing the (quasi)legal framework in Kosovo and Metohija, the author found that there is not even a formal (quasi)legal basis, and if there are material and procedural conditions for such actions of self-proclaimed authorities. The actions of local authorities in these cities, formally explained by the dangers of collapse of housing, have undermined the fundamental rights of owners – forcibly displaced persons from Kosovo and Metohija, starting with the right to access to justice, through the right to a fair trial, to the right to peaceful enjoyment of property. T he mentioned practice is contrary not only to the principle of the rule of law, but also to the international legal standards for the protection of human rights of forcibly displaced persons. Since the self-proclaimed authorities in Kosovo and Metohija, (not only) for such actions, are irresponsible to any internationally binding legal mechanism, the author concludes that such a situation favors legal uncertainty. Given that the status of forcibly displaced persons from Kosovo and Metohija still has more than 220000 persons, as well as the absence of the rule of law and legal security in this territory, the author points out the danger of massive practice of this type of arbitrary, disproportionate restriction and conflict of the essence of the law property belonging to this particularly vulnerable group.