ПОЛОЖАЈ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ПРЕМА УСТАВУ КЊАЖЕВСТВА СРБИЈЕ ИЗ 1869 – ПОВОДОМ 150 ГОДИНА ОД ДОНОШЕЊА/THE STATUS OF THE NATIONAL ASSEMBLY PROVIDED BY THE CONSTITUTION OF THE PRINCIPALITY OF SERBIAFROM 1869 – REGARDING 150TH ANNIVERSARY OF ADMISSION -

Abstract

Намеснички устав је први устав која је Србија донела самостално и он представља крупан корак у процесу стицања државно-правне самосталности. У нашој уставној теорији нема спора о томе да је Устав из 1888. године поставио темеље парламентаризма у Србији, али је на том плану, такође, неспоран значај Намесничког устава (1869) којим је Народна скупштина реконституционализована и од тада она представља трајну уставну категорију. Народна скупштина Уставом из 1869. године, уз кнеза, постаје орган законодавне власти, али јој је било ускраћено право законодавне иницијативе. У раду ћемо покушати да критички анализирамо поједина уставна решења којим је одређен положај Народне скупштине у систему власти успостављеном Намесничким уставом.

The Constitution from 1869 is the first constitution that Serbia has adopted on its own capacity and it represents a major step in the process of establishment of state-legal autonomy. In our constitutional theory there is consent that the Constitution from 1888 laid the foundations of parliamentarism in Serbia, but also that there is a special importance of the Constitution from 1869witchreconstitutedthe National Assembly and since then it has been a permanent constitutional category. The National Assembly by the Constitution from 1869, with the prince, became a body of legislative power, but deprived of the right of a legislative initiative. In this paper we try to critically analyze some constitutional aspects which determined the position of the National Assembly in the system of authorities established by the Constitution of the Principality of Serbia from 1869.