САЗОНОВ, КРАЉЕВИНА СХС И СОВЈЕТСКА РУСИЈА У КОНТЕКСТУ МЕЂУНАРОДНОГ ЈАВНОГ ПРАВА И КиМ/SAZONOV, THE KINGDOM OF SCS AND THE SOVIET RUSSIA IN THE CONTEXT OF INTERNATIONAL PUBLIC LAW AND KIM

Abstract

Након 1914. године и избијања Првог светског рата, руски царски министар спољних послова Сазонов упозорава српску владу на погубност стварања државе са католичким Хрватима. Сазонов је изричито против стварања јужнословенске државе због руског искуства са католичким Пољацима и Ватиканом у којем је био амбасадор. То постаје и званичан руски став све до слома Руског царства 1917. Међутим, српске елите уз пресудну ''помоћ'' енглеских стварају Краљевину СХС 1918. Нова југословенска држава је све до 1940. године била у сукобу са совјетском Русијом. Прецизније, Краљевина СХС ,од 1929. Краљевина Југославија , није имала чак ни дипломатске односе са совјетском Русијом упркос правној чињеници коју истиче Карл Шмит, да је Запад још 1924. године, de iure и de facto признао нову државу, али и њен континуитет са царском Русијом у контексту међународног јавног права .На ову нелогичност је упозоравао из контекста Срба на КиМ Григорије Божовић

After 1914 and the outbreak of the First World War, the Russian imperial minister of foreign affairs Sazonov warned the Serbian government about the perniciousness of creating a state with the Catholic Croats. Sazonov was explicitly against the creation of the South-Slav state due to the Russian experience with the Catholic Poles and Vatican where he was the ambassador. It also became the official Russian stand until the fall of the Russian Empire in 1917. However, the Serbian elite, with the crucial ‘’help’’ of the English one, created the Kingdom of SCS in 1918. The new Yugoslav state was in conflict with the Soviet Russia until 1940. More precisely, the Kingdom of SCS, the Kingdom of Yugoslavia from 1929, did not even have any diplomatic relations with the Soviet Russia despite the legal fact pointed out by Carl Schmitt that the West not only recognized the new state de iure and de facto as early as in 1924, but also its continuity with the imperial Russia in the context of international public law.