Духовна арома времена и културни компромис

Abstract

Културне вредности и системи проистичу из оне човекове непресушне потребе и тежње да своје битисање на земљи оплемени и облагороди. Човек племенитог духа ће сваки предмет своје тежње и активности везивати за нешто духовно, откривајући на тај начин његову дубљу страну. На другој страни је видан недостатак свега племенитог и духовног који представља негативну одредбу човека, његове рђаве нарави, суровост, ригидност осећања, недостатак благородности душе која прашта, промишља и делује по врлини и моралном закону. Већина савремених филзофских праваца и рефлексија попут песимизма, егзистенцијализма и феноменологије, као и само искуство људског света живота, сведоче о доминацији зла у свету, у безбројним начинима и степенима његовог испољавања, као негативне вредности добра. Изазивање бола, патње и страдања човека на свим равнима његовог битисања, чини да само зло и (или) злоупотреба добра буде препознато као доминантни „дух времена“. На срећу, оно стваралачко - онтолошко језгро човека чува неопходне искре добра, у којима живи нагон за узвишеним и достојанственим начином живота, за остварењем највишег добра у области морала и духовне слободе личности, која се са своје стране, јавља као критеријум моралне оцене сваког поступања.