Дрвене макете српских средњовековних цркава учитеља Петра Д. Петровића: прилог проучавању

Abstract

Овај рад је посвећен макетама српских средњовековних цркава које је израдио учитељ Петар Д. Петровић (Пећ, 1881 – Београд, 1963), а њих посматрамо као део културних прилика у којима су настајале, односно као део залагања једног ученог човека да ван системских истраживања и заштитних радова на вредним споменицима брине о њима на известан начин. Петровић је израдио дрвене макете на расклапање четири најзначајније цркве на Косову и Метохији – цркве манастира Грачанице, Дечана, Пећке патријаршије и цркве Богородице Љевишке – у циљу проучавања архитектуре ових значајних споменика српске средњовековне историје и уметности. Све макете су пропорционално умањене у односу на оригиналне грађевине и све су расклопиве како би се лакше сагледали архитектонски планови, односно просторни односи у храмовима. Историја и судбина ових макета није за сада сасвим позната, нити проучена. Макета цркве манастира Дечани се налази у Музеју Југославије у Београду, док смо непотписану макету грачаничке цркве идентификовали у Републичком заводу за заштиту споменика. Није нам позната историја преостале две макете, али смо сматрали веома важним почетак њиховог истраживања у контексту принципа заштите наслеђа, будући да према типологији заменских предмета ове макете препознајемо као изворне предмете који су израђени као копије оригиналних предмета, али нису настали у музеју већ као резултат интереса за ту врсту делатности. Дакле, то су замене оригиналних предмета, али с музеолошком вредношћу оригинала. Управо зато смо сматрали да проучавање макета Петра Д. Петровића насталих у првим деценијама 20. века, даје допринос њиховој валоризацији као музејских предмета (што неке јесу) као и позиционирању истих у дугој историји истраживања косовско-метохијског наслеђа и напорима да се оно сачува.