Prikaz osnovnih podataka o dokumentu
Дрвене макете српских средњовековних цркава учитеља Петра Д. Петровића: прилог проучавању
dc.contributor.author | Павличић, Јелена | |
dc.date.accessioned | 2022-10-19T15:44:42Z | |
dc.date.available | 2022-10-19T15:44:42Z | |
dc.date.issued | 2020 | |
dc.identifier.citation | Реализацију овог истраживања је финансијски подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у склопу финансирања научноистраживачког рада на Универзитету у Приштини – Факултету уметности у Звечану | en_US |
dc.identifier.uri | https://platon.pr.ac.rs/handle/123456789/748 | |
dc.description.abstract | Овај рад је посвећен макетама српских средњовековних цркава које је израдио учитељ Петар Д. Петровић (Пећ, 1881 – Београд, 1963), а њих посматрамо као део културних прилика у којима су настајале, односно као део залагања једног ученог човека да ван системских истраживања и заштитних радова на вредним споменицима брине о њима на известан начин. Петровић је израдио дрвене макете на расклапање четири најзначајније цркве на Косову и Метохији – цркве манастира Грачанице, Дечана, Пећке патријаршије и цркве Богородице Љевишке – у циљу проучавања архитектуре ових значајних споменика српске средњовековне историје и уметности. Све макете су пропорционално умањене у односу на оригиналне грађевине и све су расклопиве како би се лакше сагледали архитектонски планови, односно просторни односи у храмовима. Историја и судбина ових макета није за сада сасвим позната, нити проучена. Макета цркве манастира Дечани се налази у Музеју Југославије у Београду, док смо непотписану макету грачаничке цркве идентификовали у Републичком заводу за заштиту споменика. Није нам позната историја преостале две макете, али смо сматрали веома важним почетак њиховог истраживања у контексту принципа заштите наслеђа, будући да према типологији заменских предмета ове макете препознајемо као изворне предмете који су израђени као копије оригиналних предмета, али нису настали у музеју већ као резултат интереса за ту врсту делатности. Дакле, то су замене оригиналних предмета, али с музеолошком вредношћу оригинала. Управо зато смо сматрали да проучавање макета Петра Д. Петровића насталих у првим деценијама 20. века, даје допринос њиховој валоризацији као музејских предмета (што неке јесу) као и позиционирању истих у дугој историји истраживања косовско-метохијског наслеђа и напорима да се оно сачува. | en_US |
dc.language.iso | sr | en_US |
dc.publisher | Факултет примењених уметности у Београду | en_US |
dc.rights | Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД | * |
dc.rights.uri | http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/us/ | * |
dc.title | Дрвене макете српских средњовековних цркава учитеља Петра Д. Петровића: прилог проучавању | en_US |
dc.title.alternative | Зборник радова: Прва међународна конференција Smartart – уметност и наука у примени / Од инспирације до интеракције | en_US |
dc.type | konferencijski-prilog | en_US |
dc.description.version | publishedVersion | en_US |
dc.citation.spage | 314 | |
dc.citation.epage | 322 | |
dc.subject.keywords | макете, средњовековно наслеђе, Петар Д. Петровић, заштита наслеђа, заменски предмети | en_US |
dc.type.mCategory | M14 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |
dc.type.mCategory | M14 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |