Једно и мноштво у Платоновој психологији

Abstract

У овом раду приступићемо тумачењу Платонове трипартитне психологије у кључу метафизичких принципа Једног и мноштва и μέγιστα γένη, с циљем ближег расветљавања карактера његовог „дуализма“. Посматрањем душе на тај начин уочавамо да њена троделност никако није окидач нерешивих проблема у платоничкој психологији и да се Платонова „филозофија духа“ не може читати у кључу картезијанског дуализма супстанција, а што је приметна тенденција у савременим дискусијама о дуализму. Поред тога, Платон и Декарт се неретко тумаче као главни представници дуализма у историји филозофије духа. Сматрамо да је овакав приступ недовољно расветљавајућ у погледу појмовне историје дуализма супстанција, те је циљ рада да укаже на фундаменталне разлике између ова два мислиоца, најпре скретањем пажње на улогу мноштва и телесности у појмовном одређењу душе.