Појам и значај вербалне комуникације у предшколској педагошкој интеракцији

Abstract

Комуникација има централно место и улогу у човековом животу, јер представља основ социјализације, интеграције и укључивања у друштво сваког појединца. Појам комуникације је данас у све чешћој употреби, управо због тога што она представља већи део који се човеку збива у току дана. Од најмлађег узраста дете се учи да комуницира, па је процес комуникације, повезан са процесом учења, нашао место у педагошкој науци и пракси. Циљ овог рада је да прикаже какав је значај комуникације, са акцентом на вербалну комуникацију у предшколској педагошкој интеракцији. Основни облик вербалне комуникације је разговор, а односи се на две комуникационе вештине: слушање и говор. Најделотворније је тзв. активно слушање које представља ваљано слушање, настојање васпитача да детету помогне у разрешавању примљених порука. Да би у томе успели, васпитачи морају да прихвате и поштују дететове осећаје. То су одлике емпатичног васпитача. У наставку рада, настојаћемо да анализирамо какве комуникационе компетенције треба да поседују носиоци васпитно-образовног процеса у предшколској установи.