Српска православна црква као комуникациони агенс

Abstract

Од самог рођења, религија има важну функцију у животу сваког човека. У зависности од културе, религијске норме и вредности различито су интерпретиране и усађиване кроз процесе социјализације припадницима једног друштва. Кроз историју се начин на који су људи сазнавали религијску поруку мењао. Нове технологије утицале су на појављивање нових медија – канала комуникације, што је утицало и на саму форму религијске поруке, односно на начин како ће она бити обликована, саопштена и интерпретирана. Религија је била значајна и за само стицање писмености међу Јужним Словенима. Њена реч преношена је како усменим путем тако и преко писаних, а затим и штампаних, књига, часописа и публикација. Даљим развојем технологија, односно стварањем електронских медија, верска порука добијала је облик прилагођен новим каналима комуникације. Последњи медиј који је, рекло би се на револуционаран начин, изменио поимање религијског учења јесте интернет. Уједно са овим процесом, отворена су и нека нова питања, почевши од оног најбаналнијег је ли религији место у онлајн верзији, па до нијанси где се неумитност религијског интернет постојања не доводи у питање, већ се покушава наћи одговор на питање како максимално искористити могућности интернет везе за одувек дефинисане функције религије. Глобални тренд паралелног живота у онлајн простору није заобишао ни нашу земљу. Тако су свој простор заузеле и институције Српске православне цркве. Поред постојања званичних сајтова, друштвене мреже попут Фејсбука, Твитера и других, постале су подједнако лепо место за онлајн религијски живот у Србији. Овај ће рад бити покушај за дефинисање стила који ће омогућити опис начина на који је Српска православна црква кроз историју прилагођавала своје поруке новим каналима комуникације и какав је облик црквена реч имала на почецима религијске самосвести, како се развијала и какав је њен облик у ери „онлајн самосвести”. Кроз такав приказ, циљовог рада је да покаже каква је функција Српске православне цркве као важног агенса информационо-комуникационог система