Социјална усамљеност младих и социјална подршка породице у условима пандемије

Abstract

Имајући у виду да социјална усамљеност настаје као резултат недо- статка социјалних односа, а да се социјална подршка дефинише као по- стојање или доступност особа на које се ослањамо, интересовао нас је однос ових конструката у условима пандемија код младих у Републици Србији. Предмет истраживања био је испитати повезаност социјалне усамљености младих и социјалне подршке породице (и то: емоционал- не, подршке самопоштовању, информацијске и инструменталне подр- шке). У раду је испитивана и повезаност социјалне усамљености и со- цијалне подршке са неким социодемографским варијаблама (и то са: годинама старости, процењеним материјалним стањем породице, образовним нивоом, проценом сопственог здравља и здравља своје по- родице), као и полне разлике у изражености социјалне усамљености и социјалне подршке. Узорак је чинило 162 младих (128 испитаница и 34 испитаника), старости од 18 до 30 година (AS=24,89; SD=3,48), са стал- ним местом боравка на територији Републике Србије. У истраживању су коришћени следеће инструменти: Скала социјалне и емоционалне усамљености, Скала социјалне подршке и Упитник основних података о испитанику. Подаци су обрађени дескриптивном статистиком, коре- лационом анализом и анализом варијансе.Резултати су показали да је социјална усамљеност нешто изнад про- сека код младих, а да је најизраженија инструментална подршка као аспект социјалне подршке, затим следи емоционална подршка, подр- шка самопоштовању и информацијска подршка, као најмање израже- ни аспект. Такође, резултати корелационе анализе су показали да је со- цијална усамљеност позитивно повезана са: емоционалном подршком, подршком самопоштовању и инструменталном подршком као аспек- тима социјалне подршке, као и са социјалном подршком укупно. Када су у питању корелације са неким социодемографским варијаблама до- бијено је да је код старијих испитаника израженија подршка самопо- штовању, као и да испитаници који имају израженију инструменталну подршку материјално стање своје породице процењују као лошије. Та- кође је добијено да образованији испитаници имају израженију емо- ционалну подршку и подршку самопоштовању. Испитаници који соп- ствено здравље и здравље своје породице процењују као добро имају израженија сва четири аспекта социјалне подршке породице (емоцио- налну, информацијску, инструменталну подршку и подршку самопо- штовању). Када су у питању статистички значајне полне разлике ре- зултати су показали да испитанице показују израженију социјалну усамљеност, емоционалну подршку, подршку самопоштовању, као и социјалну подршку укупно у односу на испитанике. Добијени резултати захтевају наставак истраживања, али се свакако могу сматрати основним показатељем у ком смеру треба наставити ис- траживачки рад, али и усмерити превентивне мере и психолошку по- моћ и подршку. Имајући у виду чињеницу да су млади вулнерабилна група важно је идентификовати различите индикаторе њиховог мен- талног здравља, нарочито у ванредним околностима као што су услови пандемије изазване вирусом корона.