О духовном утицају Рима на југ Горње Мезије (О култу Јупитера са Косова и Метохије)

Abstract

Римљани су двадесетих година I вијека н. е., након готово два вијека ратовања са племенима средњег Балкана – Дарданцима, Скордисцима и Мезима – припојили Царству територију између сјеверне границе провинције Македоније и Дунава, придружили је провинцији Мезији, и тако се данашња област Косова и Метохије нашла у границама римске државе. Послије заузимања, Римљани су овдје, као и у другe дијеловe Царства, донијели нови систем управе, нови начин живота, своје обичаје и наметнули латински као службени језик. Поред поменутих новина, са њима (војницима, колонистима) стигло је и поштовање култова божанстава римског државног пантеона, од којих је најпоштованији био врховни римски бог Јупитер. Покоравањем ових територија мјесни, односно аутохтони култови се синкретизују или посредством interpretatio Romana романизују. Религију античког човјека на Косову и Метохији познајемо, прије свега, по скромним археолошким налазима и епиграфским споменицима.