Приказ основних података о документу
О романизацији становништва на југу провинције Далмације на основу историјских извора – Примјери из источне Херцеговине
dc.contributor.author | Самарџић, Глигор М. | |
dc.date.accessioned | 2022-09-07T12:16:56Z | |
dc.date.available | 2022-09-07T12:16:56Z | |
dc.date.issued | 2020 | |
dc.identifier.citation | 47023 | en_US |
dc.identifier.uri | https://platon.pr.ac.rs/handle/123456789/310 | |
dc.description.abstract | У раду сe на основу историјских извора представљају подаци о политици романизације становништва на југу провинције Далмације (источна Херцеговина). Након освајања Илирика и формирања провинције Далмације, почетком I вијека нове ере, Римљани на стратешки важним тачкама подижу читав систем утврђења које прати изградња путева, подизање насеља, насељавање ветерана и Италика, давање грађанских права, као и поштовање римских богова. То је вријеме не само територијалних већ и етничких и инфраструктурних промјена. Сачувани епиграфски споменици указују на то да су на подручју данашње источне Херцеговине у римском периоду, поред домаћег становништва, живјели и досељени римски грађани (cives Romani). Италска компонента била је значајна, а продирању римске културе и цивилизације, као и римског начина живота, највише су допринијели Италици, који су се населили у урбаним средиштима доносећи са собом све тековине римске цивилизације, која је на различите начине продирала међу домаће становништво. Епиграфски споменици, разноврсни археолошки налази и наративни извори донекле освјетљавају ове токове на простору источне Херцеговине. Источна Херцеговина обухвата подручје од лијеве обале Неретве на западу, па до десне обале Требишњице на истоку. | en_US |
dc.language.iso | sr | en_US |
dc.publisher | Филозофски факултет Ниш | en_US |
dc.rights | Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД | * |
dc.rights.uri | http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/us/ | * |
dc.title | О романизацији становништва на југу провинције Далмације на основу историјских извора – Примјери из источне Херцеговине | en_US |
dc.title.alternative | Теме | en_US |
dc.type | clanak-u-casopisu | en_US |
dc.description.version | publishedVersion | en_US |
dc.identifier.doi | 10.22190/TEME180307015S | |
dc.citation.volume | XLIV | |
dc.citation.issue | 1 | |
dc.citation.spage | 173 | |
dc.citation.epage | 193 | |
dc.subject.keywords | У раду сe на основу историјских извора представљају подаци о политици романизације становништва на југу провинције Далмације (источна Херцеговина). Након освајања Илирика и формирања провинције Далмације, почетком I вијека нове ере, Римљани на стратешки важним тачкама подижу читав систем утврђења које прати изградња путева, подизање насеља, насељавање ветерана и Италика, давање грађанских права, као и поштовање римских богова. То је вријеме не само територијалних већ и етничких и инфраструктурних промјена. Сачувани епиграфски споменици указују на то да су на подручју данашње источне Херцеговине у римском периоду, поред домаћег становништва, живјели и досељени римски грађани (cives Romani). Италска компонента била је значајна, а продирању римске културе и цивилизације, као и римског начина живота, највише су допринијели Италици, који су се населили у урбаним средиштима доносећи са собом све тековине римске цивилизације, која је на различите начине продирала међу домаће становништво. Епиграфски споменици, разноврсни археолошки налази и наративни извори донекле освјетљавају ове токове на простору источне Херцеговине. Источна Херцеговина обухвата подручје од лијеве обале Неретве на западу, па до десне обале Требишњице на истоку. | en_US |
dc.type.mCategory | M24 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |
dc.type.mCategory | M24 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |