Село у Србији – има ли наде Поруке Драгољуба Јовановића и њихова актуелност данас.

Abstract

Pogled na društveno stanje u kome se danas nalazi Srbija dovodi nas u nedoumicu. Sa jedne strane “Janusovog lica” (od vremena “demokratske” revolucije), vlast nas ubeđuje da je “Srbija na dobrom putu”, da taj “put nema alternativu” (“Evropa nema alternativu”) a sa druge strane, posebno ako se oslonimo na statistiku (a statistika je surova i precizna) vidimo neku drugu tragičnu realnost. U poslednjih deset godina iz Srbije se odselilo 740.000, a 68 odsto mladih namerava da to uradi. Srpsko društvo je među najstarijim u Evropi, prosečna starost je 43,2 godina, čak 13 godina iznad proseka u svetu. Na granici siromaštva živi više od pola miliona stanovnika. Slika o selu je još pogubnija. Od 2012. godine ugašeno je 62.000 poljoprivrednih gazdinstava i 2.000 sela. Namera ovog rada nije “kukanje nad lošom sudbinom” već da na bazi dijagnoze da pogled u moguće, a pre svega oslanjanjem na poruke najumnijeg piroćanca Dragoljuba Jovanovića