Наука и (или) религија – да ли је Бог граница науке или не

Abstract

Да ли постоје границе науке? Да ли је Бог та граница? Наука и религија су од самог почетка две различите и дијаметрално супротне реалности из- међу којих постоји фундаментална напетост и перманентна противуреч- ност. Много је научника – од Конта, Фојербаха, Маркса, Диркема, Фрој- да – веровало у будуће друштво, друштво у коме ће наука доминирати, а религија нестати. Међутим, има и оних научника (Ентони Флу – „икона атеизма“) који притиснути необоривим доказима сами кажу „призна- јем, Бог постоји“. Разум (логос) насупрот вери за Аристотела значио је имати способност разликовања добра од зла. Модерна рационалност хе- ленски логос је претворила у калкулатски логос („добро је оно што је ко- рисно“) – отуда је свет у коме живимо постао, захваљујући науци, „свет атомске технике, а прашумске етике“ (Јустин Поповић). Ово време је време организованог, институционализованог свеопштег унижавања људи и научно-технолошког уништавања људи. Наш свет живота лишен је смисла и јури у суноврат. Аутор у раду заступа становишта да наука и религија нису и не треба да буду две супротстављене реалности, да Бог није граница науке, већ да, у временима када је велико огледало света раз- бијено, морају бити на истом задатку, а то је наћи и очувати сврху посто- јања овог света. Дакле, на трагу поуке Светог Максима Исповедника, даје наука без религије идолопоклонство, а религија без науке фантазија, на- ука и религија, уз међусобно уважавање и толеранцију, треба да теже ис- том циљу: очовечењу човечанстава.