dc.description.abstract | Један од услова очувања идентитета сваке заједнице јесте континуитеткултурног наслеђа, односно свесни и активни однос према традицији,чиме се потврђује оно што је непроменљиво и константно. Дисконти-нуитети, које је у свом историјском трајању, као резултат идеолошке иполитичке манипулације, чинио српски народ, доводили су до личноги колективног заборава и потирања сопственог идентитета. У тешкими неповољним историјским околностима, под присилом и индоктрина-цијом Срби су често били принуђени да прихватају туђу веру, која једоводила до расрбљавања, а то се у највећем броју случајева завршава-ло тиме што су Срби постајали припадници друге етничке и национал-не заједнице. Тај процес српског конформирања, који је водио ка само-забораву и расрбљавању, дешавао се, углавном, као акт принуде, уценеи имао је за циљ очување голе физичке егзистенције. Оно што се деша-ва данас у глобализирајућем друштву има сасвим други карактер. Санамером да се изврши десуверенизација Србије и прихвати статус ње-не потчињености Западу, у оквиру глобалног система компромитују сеи разарају све битне националне институције и чиниоци колективногнационалног идентитета, чиме се врши расрбљавање српског народа ипромена идентитета. Наравно, ако занемаримо себе, ако настојимо дапроменимо свој идентитет негацијом онога што смо били, нећемо по-стати други, већ ћемо поништити оно што нас је до тада битно одређивало. | en_US |