Традиционални и иновативни модели организације наставе у условима трајања пандемије ковида 19

Abstract

Рад је резултат проучавања законитости пласирања научног садржаја и реализације наставе у оквиру неких предмета које третирају област друштвених и хуманистичких наука, као и идејама које третирају законитост, организацију и вредновање наставног процеса у условима актуелне пандемије изазване вирусом ковид 19. Класична настава и превазиђени облици наставног рада у последње време су осуђени од стране неких савремених аутора на неперспективност извођења наставе неких предмета. Модернизована савремена интерактивна и мултидимензиона настава, као потреба нове генерације ученика, посебно у условима пандемије изазване вирусом ковид 19, која се у овим условима показала као неопходна, истовремено је добила на предности, а и полако постаје правац методичког изазова за поједине предмете. Све се чешће намеће актуелност идеје да наставник није једини одговоран преносилац знања. Наиме, нове могућности које пружа савремена технологија омогућавају широк простор за реализацију самообразовања. Модерни системи за учење рефлектују потпуно нов амбијент за учење. Међутим, овај рад се бави и неким аспектима традиционалне наставекоји су и данас незаменљиви, а уз коришћење најсавременијих наставних технологија и техника. Између осталог, у раду је презентована предност примера реализације традиционалног облика наставе у оквиру конкретне теме у настави разредне наставе као пример за аутентичност и незаменљивост, без обзира на то што је традиционалним начином припремљен. И не само то. Једна од хипотеза на којој се ово теоријско истраживање темељи заступа став да је то најоригиналнији вид преношења знања у наставном раду.