Upitne istraživačke prakse u kliničkoj psihologiji
Датум постављања документа
2020Аутори
Keljanović, Anđela D.
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Kriza poverenja u psihološku nauku i pouzdanost nalaza istraživanja pojavljuje se kada i rezultati neuspešnih replikacija 100 korelacionih i eksperimentalnih studija objavljenih u eminentnim psihološkim časopisima. Replikaciona kriza bila je zapažena u oblastima socijalne i kognitivne psihologije,
dok oblast poput kliničke psihologije ostaje izolovana. Aktuelne psihološke
publikacije karakteriše snažna orijentacija ka potvrđivanju hipoteza. Istra-
živanja pokazuju da je stopa potvrđenih hipoteza za oblasti psihologije i
psihijatrije 92%, a čini se da je taj prag postignut prilagođavanjem dizajna
studija, selektivnim prijavljivanjem nepotvrđenih, kao i post-hoc hipoteza.
Klinička istraživanja se tradicionalno bave relativno retkim stanjima, imaju
male veličine uzorka i nisku statističku moć, pa se zato čini da je malo verovatno da će klinička psihologija biti imuna na ozbiljne probleme s replikacijom. Prema nekim istraživanjima klinička psihologija je manje uključena
u diskusiju o replikaciji zbog metodološkog pristupa koji je drugačiji nego
u ostalim poljima. Cilj ovog rada je prikazati rezultate istraživanja upitnih
istraživačkih praksi i pristrasnosti izveštavanja, pogotovo u oblasti psihoterapije. Pristrasnost izveštavanja o rezultatima je česta u kliničkoj psihologiji
i ukazuje da su autori skloni da menjaju prvobitno dobijene rezultate kako
bi izbegli nepoželjne nalaze. Kriza replikacije u kliničkoj psihologiji je uoč-
ljiva kada se prouči literatura o efikasnosti različitih psihoterapija. Nalazi
efikasnost farmakoloških, naspram psiholoških tretmana, su uglavnom nedosledni. Treba uložiti napore da se promeni trenutna struktura podsticaja
koja nenamerno promoviše i nagrađuje upitne istraživačke prakse.
М категорија
M64openAccess
M64
openAccess
Колекције
Следећи лиценцни фајлови су повезани са овим радом: