Приказ основних података о документу

dc.contributor.authorКељановић, Анђела Д.
dc.date.accessioned2022-09-06T06:57:10Z
dc.date.available2022-09-06T06:57:10Z
dc.date.issued2021
dc.identifier.urihttps://platon.pr.ac.rs/handle/123456789/237
dc.description.abstractУ време када су социјални психолози веровали да могу да буду поноснина своју дисциплину дошло је до разорне вести да је Дидерик Стапелпочинио велику научну превару. Овај догађај се поклопио са почеткомрасправе о поверењу у психолошке налазе. Убрзо је уследио извештајсерије од 9 студија које нису успеле да понове „професорску студију“.Ови резултати репликација били су запањујући због ранијих извешта-ја о успешним репликацијама. Услед постојања кризе поверења у ре-зултате истраживања на терену, Open Science Collaboration спровео јенакон тога репликацију 100 корелационих и експерименталних студијаобјављених 2008. у часописима Psychological Science, Journal of Personalityand Social Psychology и Journal of Experimental Psychology: Learning, Memo-ry, and Cognition. Од 97% оригиналних студија које су имале позитиванефекат, реплицирано је 36%. Међутим, и њихови налази су доведени упитање, рачунањем бајесовог фактора. Осим превара, и упитне истра-живачке праксе настале услед пристрасности у објављивању које ре-зултирају лажно позитивним налазима подривају поверење у ваља-ност резултата психолошких истраживања. Можда је најскупља грешкалажно позитивних налаза погрешно одбацивање нулте хипотезе. Ме-ђутим, да је Стапел (2011) потврдио нулту хипотезу или да је Ба рг (1996)открио да примовање учесника не утиче на брзину ходања или да суДајкстерхојс и Ван Книпенберг (1998) објавили да учесници примованиречју „професор“ нису побољшали свој учинак на задатку, нико не бибио заинтересован за њихове налазе. Нулти налази су занимљиви самоако су у супротности са главном хипотезом изведеном из теорије илису у супротности са низом ранијих студија. Чињеница да се добро ек-спериментално истраживање обично спроводи са циљем да се тестира-ју теорије, истраживачи никада не могу бити сигурни јесу ли одабралиоптималну операционализацију датог конструкта. Како истраживачиникада не могу бити сигурни да су правилно операционализовали тео-ријске конструкте које процењују и да ли су били успешни у контролитрећих варијабли које могу бити одговорне за њихове резултате, теори-ја никада не може бити доказана као истинита.en_US
dc.language.isosren_US
dc.publisherФилозофски факултет Косовска Митровицаen_US
dc.rightsАуторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД*
dc.rights.urihttp://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/us/*
dc.titleПсихолошка наука од „објави или нестани“ до „веруј, али провери“en_US
dc.title.alternativeЗборник радова Филозофског факултета у Приштиниen_US
dc.typeclanak-u-casopisuen_US
dc.description.versionpublishedVersionen_US
dc.identifier.doi10.5937/ZRFFP51-24851
dc.citation.volume51
dc.citation.issue1
dc.citation.spage63
dc.citation.epage80
dc.subject.keywordsрепликација; пристрасност објављивања; психологија.en_US
dc.type.mCategoryM51en_US
dc.type.mCategoryopenAccessen_US
dc.type.mCategoryM51en_US
dc.type.mCategoryopenAccessen_US


Документи

Thumbnail
Thumbnail

Овај рад се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу

Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД
Осим где је другачије наведено, лиценца овог рада је описана саАуторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД