dc.contributor.author | Кељановић, Анђела Д. | |
dc.date.accessioned | 2022-09-06T06:57:10Z | |
dc.date.available | 2022-09-06T06:57:10Z | |
dc.date.issued | 2021 | |
dc.identifier.uri | https://platon.pr.ac.rs/handle/123456789/237 | |
dc.description.abstract | У време када су социјални психолози веровали да могу да буду поноснина своју дисциплину дошло је до разорне вести да је Дидерик Стапелпочинио велику научну превару. Овај догађај се поклопио са почеткомрасправе о поверењу у психолошке налазе. Убрзо је уследио извештајсерије од 9 студија које нису успеле да понове „професорску студију“.Ови резултати репликација били су запањујући због ранијих извешта-ја о успешним репликацијама. Услед постојања кризе поверења у ре-зултате истраживања на терену, Open Science Collaboration спровео јенакон тога репликацију 100 корелационих и експерименталних студијаобјављених 2008. у часописима Psychological Science, Journal of Personalityand Social Psychology и Journal of Experimental Psychology: Learning, Memo-ry, and Cognition. Од 97% оригиналних студија које су имале позитиванефекат, реплицирано је 36%. Међутим, и њихови налази су доведени упитање, рачунањем бајесовог фактора. Осим превара, и упитне истра-живачке праксе настале услед пристрасности у објављивању које ре-зултирају лажно позитивним налазима подривају поверење у ваља-ност резултата психолошких истраживања. Можда је најскупља грешкалажно позитивних налаза погрешно одбацивање нулте хипотезе. Ме-ђутим, да је Стапел (2011) потврдио нулту хипотезу или да је Ба рг (1996)открио да примовање учесника не утиче на брзину ходања или да суДајкстерхојс и Ван Книпенберг (1998) објавили да учесници примованиречју „професор“ нису побољшали свој учинак на задатку, нико не бибио заинтересован за њихове налазе. Нулти налази су занимљиви самоако су у супротности са главном хипотезом изведеном из теорије илису у супротности са низом ранијих студија. Чињеница да се добро ек-спериментално истраживање обично спроводи са циљем да се тестира-ју теорије, истраживачи никада не могу бити сигурни јесу ли одабралиоптималну операционализацију датог конструкта. Како истраживачиникада не могу бити сигурни да су правилно операционализовали тео-ријске конструкте које процењују и да ли су били успешни у контролитрећих варијабли које могу бити одговорне за њихове резултате, теори-ја никада не може бити доказана као истинита. | en_US |
dc.language.iso | sr | en_US |
dc.publisher | Филозофски факултет Косовска Митровица | en_US |
dc.rights | Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД | * |
dc.rights.uri | http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/us/ | * |
dc.title | Психолошка наука од „објави или нестани“ до „веруј, али провери“ | en_US |
dc.title.alternative | Зборник радова Филозофског факултета у Приштини | en_US |
dc.type | clanak-u-casopisu | en_US |
dc.description.version | publishedVersion | en_US |
dc.identifier.doi | 10.5937/ZRFFP51-24851 | |
dc.citation.volume | 51 | |
dc.citation.issue | 1 | |
dc.citation.spage | 63 | |
dc.citation.epage | 80 | |
dc.subject.keywords | репликација; пристрасност објављивања; психологија. | en_US |
dc.type.mCategory | M51 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |
dc.type.mCategory | M51 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |