Психосоцијална клима и њен утицај на развој комуникационих компетенција ученика

Abstract

У центру активности школе, као темељној институцији образовног си-стема, налази се ученик. Све што се планира, организује и реализује уваспитно-образовном раду посредно је или непосредно у функцији ра-звоја и васпитања ученика. Најбољи резултати у развијању комуника-ционих компетенција ученика постижу се у планском, систематском,педагошко-дидактички осмишљеном и реализованом васпитно-обра-зовном раду. Кроз наставу као најдоминантнији облик васпитно-обра-зовног рада, ученицима се пружа могућност да учењем, вежбањем узпедагошку-стручну оспособљеност наставника и у адекватном психо-социјалном амбијенту своје комуникационе компетенције развију навишем нивоу.Резултати многих педагошких и психолошких истраживања сугери-шу да је комуникација наставник–ученик битан аспект квалитета вас-питно-образовног рада, али и индикатор психосоцијалне климе уодељењу. Праћењем комуникације између наставника и ученика мо-гуће је утврдити који је тип интерперсоналног одношења, односно психосоцијалне климе, доминантан у одељењу. Психосоцијалну климу уодељењу као један од услова за развој комуникационих компетенцијаученика првенствено одређује наставник и његов васпитни стил. У радусе разматрају различити стилови вођења наставника (демократски, аутократски, анархични, пермисивни) и њихов утицај на развоју комуни-кационих компетенција ученика.