Наука, границе и ограничења

Abstract

Сам појам науке мењао је своје значење, од античког episteme, до свог ра- звоја у модерно доба, да данашњег сабијања у дубоко произвољне крите- ријуме и норме. Изгледа да је све постало наука; али, ако је наука све, онда наука није ништа. Аутори излажу овде историјске услове за курс науке који она следи у последњих 400 година, и указују како на научне тако и на ваннаучне интересе који су утицали на правце њеног развоја. На тај на- чин раскрива се однос између науке и технологије као политички инте- рес. Интерес технологије као par excellence политички диктат показује се као главна кочница за развој науке. Ово је главна теза текста: савремена наука је, у бити, злоупотребљена и тиме успорена у свом развоју, коју се нови појмови како би се сагледа ли односи науке како према самој себи, тако и према свету живота. Један од примера је биоетика – то је интерди- сциплинарно истраживање, створено ради осмишљавања, расуђивања и решавања моралних проблема у вези са достигнућима биомедицине и различитих пракси њене примене. Хоће ли она постати наука или ће остати као пример замагљивања границе јасних научних критеријума.