dc.description.abstract | Текст овог рада упозорава на стање у науци. Аутори нас суочавају са че-
сто потпуно одсутним „критеријумом демаркације“ у савременој научној
пракси. Наиме, не само да се научни погон понаша пасивно, него и опор-
туно. Зато аутори стављају у свој фокус однос филозофије и математике,
додуше у ширем контексту. Доводећи ствари до језичке визуре, они дола-
зе до закључка да се тзв. еманципација науке од филозофије догодила у
дужем временском периоду, тако да су се науке окупиле око математике
која се прва издвојила из филозофије, чиме је филозофија дошла заправо
на маргину сваке утицајности. Па ипак, овде се објашњава да филозофија
у спознајној реалности, докле год је филозофија, нипошто не сме изгуби-
ти своје достојанство „краљице наука“, јер јој њен a priori обезбеђује шири
хоризонт разумевања него што га нуди математички хоризонт. Последич-
но, све нове савремене дисциплине у „науци“, а нарочито у пољу дру-
штвених наука, сву своју научност у ствари дугују једино математици. | en_US |