Достојевски полифонија или дисхармонија (Поетика и композиција романа Зли дуси)

Abstract

У раду смо истраживали поетику и композицију романа Зли дуси Ф. М. Достојевског. Пратили смо рецепцију књижевних остварења Достојевског у руској књижевној критици у 19. и 20. веку. Уочили смо да су савременици Достојевског били много критичнији према његовом раду него што је то био случај са критичарима у 20. веку. Посебну пажњу посветили смо књизи М. Бахтина Проблеми поетике Достојевског, јер је она послужила као основа за тумачење Достојевског на Западу. Приметили смо да је Бахтин механички пренео термин полифоније из теорије музике и применио га на литерарно дело Ф. М. Достојевског. Иако је скоро опште место да су романи Достојевског у ствари травестиране драме, спремни смо да кренемо корак даље и устврдимо како они имају елементе не само драме као књижевног рода него и, на један необичан начин, одлике позоришта. Бахтиново објашњење како је термин полифонија искористио као метафору, слично као што је поступио с термином хронотопа, чини нам се посебно проблематичним. Методологија науке о књижевности захтева да се опис књижевног дела мора дати на епистемолошки вишем степену, метајезиком а не језиком саме књижевности. Уколико се то ипак учини, добија се књижевнотеоријскатаутологија која нам не пружа одговор на постављено питање него нас држи у кругу незнања.