Софка и Младен: две неаутентичне егзистенције (Трагизам и жртвовање у романима Нечиста крв и Газда Младен Борисава Станковића)

Abstract

У Станковићевом доживљају света трагична судбина јунака догађа се када материјални интереси заједнице претегну у односу на њену духовну основу. Што је дубљи суноврат у материјалну беду, то је стрмије морално посрнуће и пад књижевних јунака. Ове литерарне дијалектике писац се држао у свим текстовима, било прозним било драмским. Стиче се утисак да Станковићеви јунаци ову спознају или не препознају или је упорно потискују. Књижевни ликови Борисава Станковића углавном подносе ударце егзистенције као виши фатум, а када се и појави нешто налик побуни, она се заврши пре него што стварно започне. Ове и неке друге ставове о Станковићевом делу конкретизоваћемо, с посебним освртом на феномен трагичног и феномен жртве, поређењем главних ликова романа Нечиста крв и Газда Младен, Софке и Младена.