Ментално здравље и школски успех

Abstract

Проблем овог истраживања представља испитивање повезаности појединих аспеката менталног здравља и школског успеха. Циљ рада је испитати повезаност школског успеха и појединих аспеката менталног здравља код ученика средњих школа. У истраживању је учествовало 200 испитаника, средњошколаца из четири различите средње школе: Гимназија, Економска школа, Техничка школа и Медицинска школа. Као мерни инструмент коришћен је упитник, који је прилагођен циљу истраживања, а састоји се из комбинације тестова за испитивање аспеката менталног здравља. Као показатељи менталног здравља коришћене су три мере, односно скале позитивног менталног здравља: скала задовољства животом (Пенезић, 1996), скала оптимизма (Chang, 1996; Пенезић, 2002) и скала самопоштовања (Rosenberg, 1965). Поред наведених скала коришћене су и четири мере које указују на доживљавање негативних емоционалних стања: агресивност (Buss & Perry, 1992) и депресивност, анксиозност и стрес (DASS-21 – Lovibond & Lovibond, 1995a). Резултати истраживања показују да су позитивни аспекти менталног здравља, односно задовољство животом и самопоштовање у корелацији са школским успехом, и то како са успехом прошле школске године тако и са успехом на полугодишту са статистичком значајношћу на нивоу од 0.01. Код негативних аспеката менталног здравља, потврђена је негативна веза између агресивности и депресивности и успеха постигнутог на полугодишту. Дакле, ученици који су депресивнији и имају израженију агресивност постижу слабије резултате у школи. Склоп варијабли менталног здравља показао се као значајан предиктор школског постигнућа. Степен објашњене варијанте износио је 9, односно 12%. Као најзначајнији појединачни предиктор показало се задовољство животом.