СОЦИЈАЛНА УСАМЉЕНОСТ МЛАДИХ И СОЦИЈАЛНА ПОДРШКА ПОРОДИЦЕ У УСЛОВИМА ПАНДЕМИЈЕ

Abstract

Имајући у виду да социјална усамљеност настаје као резултат недостатка социјалних односа, а да се социјална подршка дефинише као постојање или доступност особа на које се ослањамо, интересовао нас је однос ових конструката у условима пандемија код младих у Републици Србији. Предмет истраживања био је испитати повезаност социјалне усамљености младих и социјалне подршке породице (и то: емоционалне, подршке самопоштовању, информацијске и инструменталне подршке). У раду је испитивана и повезаност социјалне усамљености и социјалне подршке са неким социодемографским варијаблама (и то са: годинама старости, процењеним материјалним стањем породице, образовним нивоом, проценом сопственог здравља и здравља своје породице), као и полне разлике у изражености социјалне усамљености и социјалне подршке. Узорак је чинило 162 младих (128 испитаница и 34 испитаника), старости од 18 до 30 година (AS=24,89; SD=3,48), са сталним местом боравка на територији Републике Србије. У истраживању су коришћени следеће инструменти: Скала социјалне и емоционалне усамљености, Скала социјалне подршке и Упитник основних података о испитанику. Подаци су обрађени дескриптивном статистиком, корелационом анализом и анализом варијансе.Резултати су показали да је социјална усамљеност нешто изнад просека код младих, а да је најизраженија инструментална подршка као аспект социјалне подршке, затим следи емоционална подршка, подршка самопоштовању и информацијска подршка, као најмање изражени аспект. Такође, резултати корелационе анализе су показали да је социјална усамљеност позитивно повезана са: емоционалном подршком, подршком самопоштовању и инструменталном подршком као аспектима социјалне подршке, као и са социјалном подршком укупно. Када су у питању корелације са неким социодемографским варијаблама добијено је да је код старијих испитаника израженија подршка самопоштовању, као и да испитаници који имају израженију инструменталну подршку материјално стање своје породице процењују као лошије. Такође је добијено да образованији испитаници имају израженију емоционалну подршку и подршку самопоштовању. Испитаници који сопствено здравље и здравље своје породице процењују као добро имају израженија сва четири аспекта социјалне подршке породице (емоционалну, информацијску, инструменталну подршку и подршку самопоштовању). Када су у питању статистички значајне полне разлике резултати су показали да испитанице показују израженију социјалну усамљеност, емоционалну подршку, подршку самопоштовању, као и социјалну подршку укупно у односу на испитанике. Добијени резултати захтевају наставак истраживања, али се свакако могу сматрати основним показатељем у ком смеру треба наставити истраживачки рад, али и усмерити превентивне мере и психолошку помоћ и подршку. Имајући у виду чињеницу да су млади вулнерабилна група важно је идентификовати различите индикаторе њиховог менталног здравља, нарочито у ванредним околностима као што су услови пандемије изазване вирусом корона