Карл Маркс: Манифест, радикална демократија или футуристичка алхемија

Abstract

Обележавање 200 година од рођења Карла Маркса, истакнутог социјалног теоретичара и симбола светске револуције, ништа мање и интелектуалца, као и 170 година од објављивања Комунистичког манифеста, основа и програма идеологије и покрета ослобођења од капитализма, као да поново „враћају” Маркса у срце капитализма, екстремног и арогантног либерализма. То се чини на комерцијалан, маркетиншки и туристички начин, претварајући га у сувенир и „робу” поретка без алтернативе, за кога је чак и сам појам капитализма сувишан. Тиме се пацификује и Марксова критика капитализма, кроз својеврсну нормализацију експлозивног потенцијала, његових противречности (експлоатације, беде, неједнакости), сводећи његову најдубљу и најзрелију аналитичку мисао о структури капиталистичких односа на конзервативну импликацију. Ова имликација више дугује Марксовој личности него кохерентности његових списа, поготово Комунистичког манифеста, у ком је први корак неизбежне „футуристичке алхемије” комунистичке револуције, то јест, „пролетеријата организованог у владајућу класу”, борба за демократију. Парадоксално или не, под овим слоганом срушен је и комунизам, недовршена визија слободног друштва, у суштини Марксовог Mанифеста. Остаје отворено питање да ли ће та визија заувек остати затрпана под овим рушевинама или ће потреба њеног откопавања изнова чинити временитим Марксове идеје и дело.