Постмодерни заокрет и „научна индустрија"

Abstract

Постмодерност није само супротстављање модерни и традицији, већ „програм“ друштвеног инжењеринга и политике промена, у коме нема истине, стварности, смисла. Постоји општа вишеструкост, представљање и општа сумња. Произвољност природе истине, моралности, науке религије и метафизике, које су вештачке творевине, зависне од времена и случаја. Саме по себи су тоталитаристичке. Наратив језичке „игре“ а не теорија, бољи је увид у људско понашање. Ради се о масовном напуштању теорије и регресији у идеологију, кроз „научну индустрију“, која своје предмете сазнања узима готове из идеолошких процеса. Поготово интернационализацијом научних истраживања који се одвија паралелно с англизацијом објављених резултата. Они воде рачуна о заводљивом мамцу плурализма, остављајући репресивне и неправедне структуре моћи нетакнутим. Збијајући све врсте традиција и култура у јединствен простор под окриљем Запада.