Женски језик у књижевном дискурсу: осврт на модалност

Abstract

Oдређена језичка средства сматрају се одликама женског језика и представљена су јавности 70-их година прошлог века. Пионирска студија која је по први пут на систематичан и критички начин приступила женском језику је дело Робин Лејкоф из 1975. год. Реч је о књизи која се сматра зачетком новог поља интердисциплинарних „студија рода“. Данас женски језик представља значајну област социолингвистичких истраживања релација језика и рода.

Предмет овог рада представља анализа облика за изражавање модалности у женском језику на примерима из књижевног дискурса. Корпус се састоји од седам делова романа о Харију Потеру на енглеском и у преводу на српски језик. По мишљењу неких теоретичара језика и рода честа употреба епистемичке модалности представља значајну одлику женског језичког обрасца (Coates 1996, 2003; Мills 1995; Livia, 2003)