СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА КАО ДРЖАВНА ЦРКВА КРАЈЕМ XIX ВЕКА?/SERBIAN ORTHODOX CHURCH AS A STATE CHURCH AT THE END OF XIX CENTURY?

Abstract

Крај друге половине XIX века представља период у коме је српска држава потпуно ограничила црквену аутономију. Први такав атак на Цркву учињен је неканонском сменом митрополита Михаила Јовановића 1881. године. Повод за његову смену представљало је митрополитово противљење примени Закона о таксама који је донет без консултација са Архијерејским сабором, а предвиђао је високе таксе за хиротонију и хиротесију. Међутим, прави узрок митрополитове смене огледао се у његовом пропагирању политике која Аустро-Угарској монархији није била по вољи. Михаило као руски ђак, залагао се за вођење проруске политике, а то је било у супротности са тајном конвенцијом коју је Србија потписала са Аустро-Угарском 1881. године. Након његове смене, држава је новим законодавством у потпуности подредила Цркву себи. Сви чланови Сабора морали су да буду именовани од стране краља, док је митрополита бирало посебно тело сачињено од чиновника. Абдикацијом краља Милана, ситуација постаје за нијансу повољнија по цркву. Митрополит Михаило је враћен на чело Цркве. Године 1890. донет је нови Закон о црквеним властима источно православне цркве који је Цркву ставио у нешто повољнији положај. У раду ћемо показати да је Црква крајем XIX века уживала статус државне цркве, али и да је држава успоставила апсолутну контролу над читавим њеним деловањем и потпуно га подредила својој политици. За приказивање наведених чињеница користићемо историјски, упоредни и аналитички метод.

The end of the second half of the XIXcentury represents a period in which the Serbian state completely limited church autonomy. The first such attack on the Church was made by the non-canonical dismissal of Metropolitan Bishop Mihailo Jovanović in 1881. The reason for his removal was the Metropolitan's opposition to the application of the Law on Taxes, which was passed without consultation with the Council of Bishops and provided high fees for ordination and appointments. However, the real cause of the metropolitan's dismissal was reflected in his propaganda of a policy that was contrary to the Austro-Hungarian monarchy interests. As a Russian student, Mihailo advocated pro-Russian policy, and that was in contradiction with the secret convention that Serbia signed with Austro-Hungary in 1881. After his removal, the state completely subordinated the Church to itself with the new legislation. All members of the Council of Bishops had to be appointed by the king, while the metropolitan bishop was elected by a special body composed of state officials. With the abdication of the King Milan situation becomes slightly favorable for the church. Metropolitan Mihailo was returned to the head of the Church. In 1890, a new Law on Church Authorities of the Eastern Orthodox Church was passed, which put the Church in a somewhat agreeable position. In this paper, we will show that the Church enjoyed the status of a state church at the end of the 19th century, but also that the state established absolute control over all its activities and completely subordinated it to its policy. The historical, comparative and analytical method will be used to present the stated facts.