УЛОГА ПОРЕСКИХ ПОДСТИЦАЈА У САВРЕМЕНОЈ ПОРЕСКОЈ ПРАКСИ - ИЗМЕЂУ ФИСКАЛНОГ РАНДМАНА, ПОРЕСКОГ ПОДСТИЦАЈНОГ АМБИЈЕНТА И СОЦИЈАЛНИХ ЦИЉЕВА/THE ROLE OF TAX INCENTIVES IN CONTEMPORARY TAXATION PRACTICE - INBETWEEN FISCAL RANDMAN, THE INCENTIVE ENVIRONMENT AND SOCIAL ACHIEVEMENT

Abstract

Током историјског развоја пореза наступале су промене у његовој улози инструмента за остваривање фискалних, али и ванфискалних циљева опорезивања. Уз фискални циљ, који је дуго био не само примарни него и једини циљ опорезивања, уочен је потенцијал пореза за остваривање економских и социјалних циљева. У фискалној теорији и пореској пракси усталила су ставови о редистрибутивној улози пореза, за чије остваривање је био најпогоднији порез на доходак и то синтетички порез на доходак, који је доминантно место у пореским структурама имао током 20. века. Помак ка принципу економске ефикасности у првим деценијама 21. века означио је почетак одступања од идеје о редистрибутивној улози пореза. Упоредо са промена у вредносним ставовима у обликовању пореза мењала се и политика пореских олакшица. У периоду када су порезима приписивао велики значај у остваривању економских и социјалних циљева повећавао се број пореских олакшица. Тако су средином 20. века порески системи већине држава обиловали бројним пореским олакшицама. Међутим, садашњи приступ заснован је на политици рестриктивног одобравања пореских олакшица. У склопу таласа пореских реформи, које су настале као резултат става да треба ићи у правцу снижавања пореских стопа и широко постављених пореских основица, сужен је број пореских олакшица.

During its historical development, the tax, has changed its role as an instrument for achieving fiscal and non-fiscal taxation goals. In addition to the fiscal goal, which has long been not only the primary but also the only goal of taxation, the potential of taxes for achieving economic and social goals has been noticed. In fiscal theory and tax practice, attitudes have been established about the redistributive role of taxes, for the realization of which the most suitable income tax was the synthetic income tax, which had a dominant place in tax structures during the 20th century. The shift towards the principle of economic efficiency in the first decades of the 21st century marked the beginning of a departure from the idea of the redistributive role of taxes. Along with the changes in value attitudes in tax formation, the policy of tax relief has also changed. In the period when taxes were given great importance in achieving economic and social goals, the number of tax reliefs increased. Thus, in the middle of the 20th century, the tax systems of most countries abounded in numerous tax reliefs. However, the current approach is based on a policy of restrictive granting of tax breaks. As part of the wave of tax reforms, which arose as a result of the attitude that we should go in the direction of lowering tax rates and widely set tax bases, the number of tax reliefs has been narrowed.