ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА ТРЖИШТА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА И ПРЕХРАМБЕНИ СУВЕРЕНИТЕТ У СРБИЈИ/LIBERALIZATION OF THE AGRICULTURAL LAND MARKET AND FOOD SOVEREIGNTY IN SERBIA

Abstract

Предмет овог рада је либерализација тржишта пољопривредног земљишта и прехрамбени суверенитет у Републици Србији. Имајући у виду да Република Србија тежи чланству у Европској унији, усклађивање са правним тековинама Европске уније постаје императив. На том путу Република Србија се Споразумом о стабилизацији и придруживању обавезала да ће либерализовати своје право у области слободе продаје пољопривредног земљишта, као део извршења, што је и формално спровела 2017. године доношењем Закона о измени и допунама Закона о пољопривредном земљишту. Србија се данас налази пред изазовом: како заштитити домаће пољопривреднике и прехрамбени суверенитет, уз истовремено омогућавање прилива страних инвестиција. Отуда циљ овог рада јесте да се сагледа Закон о пољопривредном земљишту, као детерминанту правног оквира за право странаца да стичу својину над пољопривредним земљиштем у Србији, а да при томе и заштитимо домаће пољопривреднике и одржимо прехамбени суверенитет. Закључак је да ће измене Закона о пољопривредном земљишту из 2017. битно нарушити ефикасност алокације ресурса, а самим тим и благостање економских субјеката неће бити увећано у довољној мери. Зато треба приступити моделу фазне либерализације тржишта пољопривредног земљишта, чиме би се отклониле законске супротности са међународни правом, правом Европске уније, Споразумом о стабилизацији и придруживању, али и законске супротности са Уставом Републике Србије. У истраживању ове комплексне проблематике у раду су коришћени методи анализе и синтезе, нормативни метод, упоредноправни метод, компаративни и метод дескриптивне статистике.

The subject of this scientific paper is the liberalization of the agricultural land market and food sovereignty in the Republic of Serbia. Bearing in mind that the Republic of Serbia aspires to membership in the European Union, harmonization with the acquiscommunautaire becomes imperative. On that path, the Republic of Serbia undertook in the Stabilization and Association Agreement to liberalize its right in the area of freedom of sale of agricultural land, as part of the execution, which it formally implemented in 2017 by passing the Law on Amendments to the Law on Agricultural Land. Today, Serbia is facing a challenge: how to protect domestic farmers and food sovereignty, while enabling the inflow of foreign investments. Therefore, the aim of this scientific paper is to look at the Law on Agricultural Land, as a determinant of the legal framework for the right of foreigners to acquire ownership of agricultural land in Serbia, while protecting domestic farmers and maintaining pre-emptive sovereignty. The conclusion is that the amendments to the Law on Agricultural Land from 2017 will significantly impair the efficiency of resource allocation, and thus the well-being of economic entities will not be increased to a sufficient extent. Therefore, the model of phased liberalization of the agricultural land market should be approached, which would eliminate legal contradictions with international law, EU law, Тhe Stabilization and Association Agreement, but also legal contradictions with the Constitution of the Republic of Serbia. In the research of this complex issue, the methods of analysis and synthesis, normative method, comparative law method, comparative method and descriptive statistics method were used.