СТАРИЈИ ЗАТВОРЕНИЦИ – РАСТУЋИ И МАРГИНАЛИЗОВАНИ СЕГМЕНТ ЗАТВОРСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ/ELDERLY PRISONERS – A GROWING AND MARGINALIZED SEGMENT OF THE PRISON POPULATION

Abstract

Извршење казне затвора је сложен процес оптерећен низом проблема, који се мултипликују када се ради о особама старијег животног доба, чији удео у затворској популацији широм света бележи убрзан раст. Затвори и програми поступања су дизајнирани за млађа лица, као доминантни део затворске популације. Старије особе се током пеналног третмана суочавају са бројним проблемима као што су: превазиђена архитектонска решења, пренасељеност, виктимизација, неприкладан смештај, прекид породичних веза, отежан приступ правди, неадекватна здравствена заштита и непостојање индивидуализованих програма припреме за отпуст. Присутне су и тешкоће које су последица ранијих ризичних стилова живота и процеса старења: нарушено здравље, алкохолизам, зависност од психотропних супстанци, сиромаштво социјалних интеракција, отежана покретљивост, беспомоћност, депресија, страх од смрти, посебно смрти у затвору итд. Неповољан положај у затвору доводи у питање поштовање људских права старијих осуђеника, али и могућност квалитетног корективног ангажмана и успешне социјалне реинтеграције. Стога се инсистира на развоју стратегија за смањивање затварања старијих особа, као и прилагођавању затворског третмана њиховим посебним потребама. Превазилажење актуелног маргиналног статуса припадника ове рањиве групе представља велики изазов који захтева обуку затворског особља за рад са њима и посебну пажњу приликом класификације, смештаја, креирања и примене програма поступања, решавања безбедносних проблема, унапређења здравствене заштите, одржавања породичних веза и реализације програма припреме за отпуст.

The elderly are the fastest growing, but also vulnerable, marginalized and systematically neglected segment of the prison population. Their long prison experience, which has profound and comprehensive psychological consequences, is generally unfavorable. Given that mass imprisonment as a means of crime control results in accelerated growth in the number of elderly prisoners and adverse economic, social, ethical and health consequences, the idea of the need to articulate a new paradigm of combating crime has gradually matured. This qualitatively different approach implies more frequent application of alternative sanctions, reduction of imprisonment, revision of the strict practice of imposing long sentences and easier approval of parole and compassionate release of elderly prisoners who do not pose a high security risk. In parallel with the development of policies and strategies to reduce the imprisonment of the elderly, it is necessary to design and implement programs of treatment tailored to their specific needs, as well as the highest international standards in this area. This will make the prospects for resocialization and social reintegration of members of this vulnerable group much more certain. At the same time, it will relieve the prison systems, which, due to the numerous problems they face, are facing collapse.