Prikaz osnovnih podataka o dokumentu

dc.contributor.authorМилетић, Бранко
dc.date.accessioned2022-11-08T14:37:29Z
dc.date.available2022-11-08T14:37:29Z
dc.date.issued2021
dc.identifier.citationШтампање Зборника помогло је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србијеen_US
dc.identifier.isbn978-86-6083-077-9
dc.identifier.urihttps://platon.pr.ac.rs/handle/123456789/1028
dc.description.abstractУ наследном праву Републике Србије након Другог светског рата право наследника на захтевање заоставштине (наследнички захтев, hereditatis petitio) било је регулисано на два начина: Савезним законом о наслеђивању (СЗОН) из 1955.године и доцније Законом о наслеђивању СР Србије (ЗОН СРС) из 1974. године, на један начин, те Законом о наслеђивању Републике Србије из 1995. године, који је и данас на снази, на други начин. Чланом 144. СЗОН-а из 1955.године и чланом 139. ЗОН-а СРС из 1974.године, било је признато право наследника да захтева заоставштину, али и предвиђено да то право застарева, и то: према савесном држаоцу за једну, односно две године од када je наследник сазнао за своје право и за држаоца ствари заоставштине, а најдаље за 10 година рачунајући за законског наследника од смрти оставиочеве, а за тестаменталног наследника од проглашења тестамента, а према несавесном држаоцу, за 20 година. Члан 221. актуелног Закона о наслеђивању Републике Србије из 1995. године, међутим, прописује да право наследника да захтева заоставштину не застарева, али да се тиме не дира у правила о одржају, стицању од невласника и застарелости потраживања. Након кратких уводних разматрања о наследничком захтеву, аутор у раду указује на разлике у законодавним решењима о застарелости овог захтева у ранијим законима и новом Закону о наслеђивању Републике Србије, те анализира, разматра и образлаже елементе њихове садржине и приказује неке одлуке у судској пракси, закључујући да је ново законско решење о незастаривости наследничког захтева (hereditatis petitio) у складу са модерним тенденцијама у упоредном праву, те да у поређењу са ранијим законским решењем представља позитиван искорак, јер ојачава положај наследника, омогућавајући му бољу заштиту његовог субјективног наследног права.en_US
dc.description.abstractInstead of the earlier provisions on prescription of the heir’s right to claim inheritance stipulated in the Article 141 of the Law on Succession of the Federal Socialistic Republic of Yugoslavia from 1955. and in the Aricle 139. of the Law on Succession of the Socialistic Republic of Serbia from 1974,the new Law on Succession of the Republic of Serbia from 1995, in the its Art. 221 entitled „The non-obsoleteness of the right of the heir to claim inheritance” determines that the right of the heir to demand the inheritance (hereditary claim) is not subject toprescription. However, under new Law, although this right is not limited in time,it is substantive limited by the rules on usucapion, acquisition from nonowners and precription of claims. Consequently, if the actual (parent) heir claims of the restitution of the inheritance from the possessor оf the inheritance (apparent heir), the possessor have good defenses founded on rules onusucapion, acquisition from non-owners and prescription of claims, but he/her have not defense (exception) grounded on simple claim that the right of the parent heir is obsoleted. In this contribution, after short introductory remarks on hereditary claim, the author points out the differences between legislative solutions on prescription this claim in the former Laws (Law on Succession of the Federal Socialistic Republic of Yugoslavia from 1955. and Law on Succession of the Socialistic Republic of Serbia from 1974.) and the solution in the new Law on Succession of the Republic of Serbia from 1995, analyzes and explains the constitutive elements of their content,and presents some court decisions in this area, concluding that new solution on inobsoleteness of the hereditary claim (hereditatis petition) is in conformitywith modern tendencies in comparative law, and, in contrast with former legislative solutions, represents a positive step forward, because it strengthensthe position of the parent heir enabling to him/her the better protectionof his/her hereditary right.en_US
dc.language.isosren_US
dc.publisherПравни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровициen_US
dc.rightsАуторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД*
dc.rights.urihttp://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/us/*
dc.titleНЕЗАСТАРИВОСТ ПРАВА НА ЗАХТЕВАЊЕ ЗАОСТАВШТИНЕ/INOBSOLETENESS OF THE RIGHT TO CLAIM INHERITANCEen_US
dc.title.alternativeТематски зборник радова са научно-истраживачког пројекта "Правни аспекти савремених друштвених кретања у Републици Србији""en_US
dc.typepoglavlje-u-monografijien_US
dc.description.versionpublishedVersionen_US
dc.citation.volumeIII
dc.citation.spage149
dc.citation.epage174
dc.subject.keywordsЗастарелост права да се тражи заоставштина; незастаривост права да се тражи заоставштина; одржај; стицање од невласника; застарелост потраживања.en_US
dc.subject.keywordsObsolescence of the right to claim inheritance; inobsoleteness of the right to claim inheritance; usucapion, acquisition from non-owners; prescription of claims.en_US
dc.type.mCategoryM45en_US
dc.type.mCategoryopenAccessen_US
dc.type.mCategoryM45en_US
dc.type.mCategoryopenAccessen_US
dc.identifier.cobiss53459465


Dokumenti

Thumbnail
Thumbnail

Ovaj rad se pojavljuje u sledećim kolekcijama

Prikaz osnovnih podataka o dokumentu

Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД
Osim gde je drugačije navedeno, licenca ovog rada je opisana saАуторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД