ЗАДРУГЕ И ЗАДРУЖНО ЗАКОНОДАВСТВО У СРБИЈИ/COOPERATIVES AND COOPERATIVE LEGISLATION IN SERBIA

Abstract

Задругарство у Србији има дугу традицију постојања, али задружни сектор није развијен. Пролазило је кроз различите периоде успона и падова, као резултат историјског наслеђа и законске регулативе која често није ишла у прилог задругарству. Циљ истраживања овог рада јесте да се сагледа задружно законодавство у Србији, од настанка првог закона који је регулисао ову област, а који је усвојен 1898. (Закон о земљорадничким и занатским задругама), до сада важећег Закона о задругама, усвојеног 2015. године, са освртом на три последња закона, приказујући њихове позитивне и негативне стране. Анализа у раду је показала да су Закон о задругама из 1996. и Закон из 2006. године непотпуни и неприхватљиви, имајући у виду друштвено-економске промене до којих је у међувремену дошло, као и нефункционалност недовољне креативности законских решења, нерешени имовинскоправни односи и минимални број оснивача високо постављен, проблем једнаког улога и друго, да је било потребно за будући развој задруга доношење новог закона о задругама. Иако је важећи Закон о задругама (2015) показао донекле побољшање правне регулативе, ипак није претрпео велике промене правно-економског оквира, па је тиме остао на истим позицијама у односу на раније важећи, класични концепт задруге. Аутор у раду такође указује на потребу осавремењавања постојеће законске регулативе новододатним правилима и едукације свих учесника у том процесу, како би задругарство у Србији постало привредно одрживи модел развоја, следећи при томе искуства и европску регулативу 1435/03 Европске задруге.

Cooperatives have a long tradition in Serbia, but the cooperative sector is underdeveloped. It went through different periods, ups and downs and legal regulations that often were not for the benefit of cooperatives. The research goal of this paper is to review cooperative legislation in Serbia, from the first law that regulated this area, adopted in 1898 (Law on Agricultural and Crafts Cooperatives), to the current Law on Cooperatives, adopted in 2015, with analysis of the last three laws, presenting their positive and negative sides. The analysis within the paper showed that the Law on Cooperatives from 1996 and 2006 were incomplete and unacceptable, having in mind the social and economic changes that occurred in the meantime, as well as lack of functionality and insufficient creativity of legislative solutions, unresolved ownership and legal relations and a minimum number of founders that was on a high level, the issue of equal stake and others, thus, the adoption of the new law on cooperatives was mandatory for the future development of cooperatives. Even though the current Law on Cooperatives (2015) somewhat brought an improvement of legal regulations, there were no significant changes of the legal and economic framework, thus, it remained on the same positions related to the previous, classic concept of the cooperative. In the paper, the author also points out the requirement to modernize current legal regulations with newly added rules and education of all participants in the process, to make cooperatives in Serbia an economically sustainable model of development, following the experiences and the European Regulation 1435/03 on European Cooperative Societies.