ПРАЊЕ НОВЦА - ПОЈЕДИНА ПИТАЊА ПРОЦЕСУИРАЊА У КРИВИЧНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ/MONEY LAUNDERING - CERTAIN PROCESSING ISSUES IN THE CRIMINAL LEGISLATION OF THE REPUBLIC OF SERBIA

Abstract

Учиниоци кривичних дела не задржавају се само на стицању добити, већ врло често проналазе начин на који би је могли задржати, јер би се у супротном догодио губитак великих новчаних сума. Овакво је поступање репрезент не само класичног већ и организованог криминалитета. У раду је дата анализа прања новца са кривичноматеријалног аспекта у контексту легислатиивних оквира Републике Србије, затим представљена улога “обвезника” у откривању поменутог кривичног дела уз осврт на банкарски сектор. Један од централних проблема процесуирања јесте доказивање порекла “прљавог новца”. Анализом судске праксе обухваћен је број пријава, оптужења и осуда за кривично дело прање новца као финално, без података о предикатним кривичним делима, за период до и након успостављања нове организационе мреже судова. Статистичка анализа има за циљ да се упоређивањем података из поменута два периода, установи да ли су појачане мере као део системске борбе против корупције, имале позитиван утицај на плану борбе против прања новца.

The perpetrators of criminal acts do not only focus on gaining profit, but very often find a way to keep it, because otherwise there would be a loss of large sums of money. This kind of behavior is representative not only of classic but also of organized crime. The paper presents an analysis of money laundering from the criminal material aspect in the context of the legislative framework of the Republic of Serbia, then presents the role of "obligation holders" in the detection of this crime with reference to the banking sector. One of the central problems of processing is proving the origin of "dirty money". The analysis of court practice includes the number of reports, charges and convictions for the crime of money laundering as final, without data on predicate crimes, for the period before and after the establishment of the new organizational network of courts. The statistical analysis aims to compare the data from the mentioned two periods, to establish whether the intensified measures as part of the systemic fight against corruption, had a positive impact on the fight against money laundering.